Mihajlo PupinНа данашњи дан 1854. године рођен је србски физичар и проналазач Михаило Пупин, чије је највеће откриће - самоиндукциони калемови /"Пупинови калемови"/ - омогућило пренос телефонских разговора на велику даљину. Из родног Идвора у Банату 1874, послије школовања у Панчеву и Прагу, отишао је у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вести на различитим таласним дужинама. Открио је и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. За научни рад 1920. добио је Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу "Имигрант то Инвентор", код нас преведену под насловом "Од пашњака до научењака", 1924. Пулицерову награду. Његово име носе лабораторије за физику Колумбија универзитета.

Ivo Vojnovic 1857 1929На данашњи дан 1857. године, рођен је србски писац из Дубровника Иво Војновић, драмски писац са јаким осећањем за сцену. Дела: драме "Дубровачка трилогија", "Еквиноциј", "Смрт мајке Југовића", "Госпођа са сунцокретом", "Лазарово васкрсење", "Машкерате испод купља".

Andric IvoНа данашњи дан 1892. године рођен је Иво Андрић, једини србски добитник Нобелове награде за књижевност /1961/, члан Српске академије наука и уметности, сјајан стилиста и велики приповедач. Андрић је Студирао књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. с тезом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом светском рату хапшен је и интерниран, а између два светска рата је био амбасадор Југославије у Берлину. У младости је писао песме /"Еx понто", "Немири", "Лирика"/. Изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у проблеме егзистенције и умећем да магијом речи дочара људску и друштвену слику прошлих векова. Уз помоћ народних предања, легенди, познавања историјских чињеница, уз богату машту, Андрић је саградио импозантну књижевну грађевину. Дела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" /недовршен/, збирке приповедака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Есеји, критике, чланци ", "Свеске".

Данас се сећамо руског песника и драматурга Алексеја Николајевича Плешћејева, који се упокојио на данашњи дан 1893. године.

Портрет художника А.К.СаврасоваДанас се сећамо руског уметника Алексеја Кондратјевича Саврасова, који се упокојио на данашњи дан 1897. године.

250px Spitzberg evgenij rostislavovitchДанас се сећамо руског авијатичара Јевгенија Ростиславовича Шпицберга, који је погинуо на данашњи дан 1914. године у једној од бројних извиђачких и борбених мисија над територијом Аустро-Угарске у Првом светском рату.. Посмртно је 1915. године награђен орденом светог Георгија 4-ог степена.

На данашњи дан 1915. године, Немачке и аустроугарске трупе - после огорченог отпора бројчано слабије србске војске, неупоредиво слабије опремљене, посебно артиљеријом - окупирале су Београд у Првом светском рату.

На данашњи дан 1927. године рођен је Јован Сничев, Петроградски и Ладошки Митрополит, један од највећих руских архијереја у другој половини ХХ века. У та времена када су многи ћутали, владика Јован није ћутао. Говорио је и писао громогласним гласом, припремајући терен за данашње дизање Русије с ногу. Митрополит Јован је био и духовник многих данашњих великана руског православно-патриотског корпуса, попут Олега Платонова, Анатолија Степанова, Константина Душенова, Николаја Коњајева и многих, многих других. Главни уредник братског нам сајта „Руска Народна Линија“, Анатолиј Дмитријевич Степанов, управо је покренуо иницијативу за подизање споменика Јовану Сничеву у Петрограду…
rg
Покрај гроба Јована Сничева у Александро-Невској лаври у Петрограду

250px Kralj aleksandar1На данашњи дан 1934. године у резултату завере у Француској је убијен Александар I Карађорћевић – србски краљ који је у историју крочио са именом «Ујединитељ» због стварања Југославије. Александар I је био веран пријатељ Русије и један од малобројних европских владара који је пружио искрену и делатну подршку руској емиграцији после бољшевичке пошасти. Атентат у Марсеју, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Жан Луј Барту, организовале су усташе и италијански фашисти, а пасош нађен код убице издат је у Загребу на име Петра Келемана. Александар Први Карађорђевић школовао се у Швајцарској, Русији и на француској војној академији "Сен-Сир", говорио је течно француски и руски језик. Постао је престолонаследник 1909. умјесто старијег брата Ђорђа, а од 1914. као регент владао је Србијом у име болесног оца краља Петра Првог. Био је на челу Врховне команде српске војске у победоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921.

На данашњи дан 1991. године Хрватске снаге су на путу Петриња - Глина из заседе пуцале на прописно обележено возило и убиле четири члана екипе ТВ Београд - Зорана Амиџића, Бору Петровића, Дејана Милићевића и Сретана Илића.

Данас се сећамо и књижевног критичара, језичког стручњака, психолога, историчара културе, почасног члана АН (1907) Дмитрија Николајевича Овсјанико-Куликовског (1853-1920); конструктора минобацачког и реактивног наоружања, оснивача и првог руководиоца Специјалног конструкторског бироа у Коломни (данас ФГУП «КБ машиностроения»), Хероја Социјалистичког Рада (1945) Бориса Ивановича Шавирина (1902-1965);

Данас се сећамо и скулптора Сергеја Тимофејевича Коњонкова (1874-1971);

На данашњи дан 1978. године упокојио се руски песник Павле Григорјевич Антокољски (1896-1978).

На данашњи дан 2000. године Југословенски премијер Момир Булатовић поднео је оставку, чиме је престао мандат цијелој Савезној влади, а Влајко Стоиљковић поднео оставку на функцију министра унутрашњих послова Србије.

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com