Денис Васиљевич Давидов рођен је у старој дворјанској породици, у Москви 1784. године. Стекавши домаће васпитање, Давидов је неко време служио у коњичком пуку, али је већи део своје војне службе провео у лејб-гвардијском хусарском пуку, у чијем саставу је учествовао и у кампањама против Наполеона (1807), шведској кампањи (1808), турској (1809). Велику славу стекао је 1812. године као начелник партизанског одреда хусара и козака, организованог по његовој сопственој инициајтиви. Давидов је познат и по низу војно-историјских радова, а најпознатији су "Опыт теории партизанского действия" (1821), "Встреча с великим Суворовым" (1835), "Мороз ли истребил французскую армию в 1812 году?" (1835) и др. Д.В. Давидов се упокојио на данашњи дан 1839. године…
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Заменик главног тужиоца антисрбског политичког такозваног Међународног трибунала за ратне злочине у Хагу, Грејем Блуит, изјавио је тога дана да је Тибунал надлежан за евентуалне повреде међународног хуманитарног права 19 земаља НАТО које бомбардују СРЈ. Касније је та изјава „окачена мачку о реп“ како би то рекао наш народ. |
|
Авијација неонацистичког НАТО пакта тог истог дана 1999. године је бомбардовала хуманитарни конвој организације „Лекари без граница“ у непосредној близини Урошевца. |
|
|
|
Македонија је затворила границу према СРЈ да би спречила даљи долазак избеглица са КиМ. Око 1.000 људи остало на граничном прелазу Блаце, а око 4.000 код Ћенерал Јанковића. Под притиском западних дипломата граница је сутрадан поново отворена. |
|
|
|
|
На данашњи дан 1855. године, први световни владар друге србске државе Црне Горе, кнез Данило Први Петровић, донео је Законик којим је настојао да учврсти правни поредак. Овај правни кодекс индивидуализује имовинска права по узору на римско право. Закоником су изједначена права свих грађана, независно од националности и религије. У том законику је прецизирано да „Црну Гору настањују искључиво Црногорци и Брђани који су сви Срби православне вјере“.
На данашњи дан 1883. године, рођен је србски композитор и музички писац Петар Коњовић, ректор Музичке академије у Београду, члан Србске академије наука и уметности и управник Музиколошког института. Љубитељ народног мелоса Петар је снажном оригиналном музичком индивидуалношћу учврстио национални правац у српској музици. Најпознатија дела: опере "Кнез од Зете", "Вилин вео", "Коштана", "Сељаци", збирке соло песама "Моја земља", "Лирика", књиге "Стеван Мокрањац", "Милоје Милојевић", "Књига о музици".
На данашњи дан 1945. године, Совјетске трупе у Другом свјетском рату ушле су у место Пинемунде, одакле су Немци испаљивали ракете "фау 1" и "фау 2". Америчке трупе су истог дана ослободиле њемачки нацистички концентрациони логор Матхаузен, у којем су Нијемци током рата ликвидирали 120.000 људи, укључујући 13.000 Југословена, углавном Срба.
Данас се сећамо и гравера, живописца, акварелисте Ање Петровне Остроумове-Лебедеве (1871-1955).
На данашњи дан 1977. године упокојио се и пуковник, двоструки Херој Совјетског Савеза Степан Елизарович Артеменко (1913-1977).
На данашњи дан 1999. године, на северу Албаније срушио се амерички хеликоптер АХ-64 типа "апач" и оба пилота су погинула, а НАТО пакт саопштио да се несрећа догодила због квара мотора током "рутинске вежбе".
Портпарол Министарства иностраних послова СРЈ Небојша Вујовић тога дана је изјавио да СРЈ прихвата мисију УН чији мандат, обим и модалитети морају бити одређени у директном контакту СРЈ и УН. Амерички председник Бил Клинтон и генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјаснили се у Бриселу за подстицање дипломатских напора у решавању тзв. косовске кризе, али и за наставак и појачање војних операција НАТО све док председник СРЈ Слободан Милошевић не прихвати кључне захтеве изнете на самиту НАТО од 23. априла.
Тога дана је вођа Демократског савеза Косова, Ибрахим Ругова, стигао специјалним авионом у Рим. Подсекретар италијанске владе Марко Минити је рекао да су се власти у Београду "сложиле са Руговином жељом да оде у Италију“. Стејт департмент оценио овај гест као "позитиван развој".
Данас се сећамо и једине жене - командира вода маринаца у годинама Другог светског рата, гардијског пуковника Евдокије Николајевне Завалий (1924-2010).
На данашњи дан 2003. године, Хашки трибунал подигао је оптужнице против бивших припадника Службе државне безбједности Србије Јовице Станишића и Франка Симатовића за ратне злочине у БиХ и Хрватској од 1991. до 1995. године. Тако је скоро комплетан војни и политички врх Србије, Републике Српске и Републике Српске Крајине оптужен пред овим назови судом. Наравно, са изузетком Вука Драшковића, који је први организовао паравојне формације. Даће Бог, доћи ће дан када ће се поуздано, са свом историјском озбиљношћу, хашки оптуженици сматрати истинским херојима и државотворним људима који су бранили Отаџбину од неонациста, а они који су их хапсили и били амнестирани од Хага – сматраће се србским јудама, како недавно рече велики руски филмски стваралац Николај Бурљајев.
