Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо и истраживача Тихог океана, контра-адмирала Николаја Николајевича Назимова, који је умро на данашњи дан 1867 године. Са почетком Кримског (Источног) рата, Назимов је добио задатак заштите обала Камчатке и неколико пута је успешно маневрисао у океане, а у априлу 1855. године пробио се кроз лед Авачинске усне са целом ескадром и стигао успешно у Николајевск на Амуру. За време службе у Николајевску, где је Назимов био капетан Петропавловске луке, под његовим старањем било је изграђено мноштво ојачања и изграђени први пароброди на Амуру «Лена» и «Амур» и мост преко реке Амур.

На данашњи дан 1869. године умро је србски писац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, први председник Матице српске, противник Вука Караџића - за разлику од њега бранио је етимолошки правописни принцип и негирао фонетски. Сматрао је да књижевни језик ваља обогатити славјаносербским речима. Био је адвокат, директор гимназије у Новом Саду и радио је на изради Грађанског законика Србије. Уређивао је "Сербски летопис" и "Голубицу" и покренуо часопис "Огледало сербско". Писао је поезију у псеудокласицистичком стилу и преводио грчке и римске писце - Хомера, Хорација и Вергилија - и немачке, укључујући Јохана Волфганга Гетеа. На жалост, на Вуковој страни биле су све паре овог света и два моћна вековна антисрбска центра - Ватикан и Беч – који су одлично знали погубност језичке реформе по Србе …

На данашњи дан 1885. године умро је србски кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа Петровића. Карађорђе је био истински србски војнички геније који и у својим геополитичким пројекцијама имао изузетне визије са стварањем савеза балканских православних народа. Међутим, Карађорђе није могао да схвати да „нема будале над школованом будалом“ па је васпитање свог сина поверио Димитрију Обрадовићу, који се бестидно до краја живота потписивао монашким именом Доситеј иако се размонашио. Плодови те фаталне грешке великог србског Вожда видели су се већ „на првом колену“, па је владавину Карађорђевог сина одликовала „аустријанштина“ као и његовог учитеља Димитрија. Поготово је његов став поводом Кримског рата био више него проблематичан. Наравно да је тешко било очекивати да Србија објави рат свим непријатељима Русије, али се свакако србска држава могла и морала понети много часније према свом једином вековном савезнику и покровитељу. Тако да је и подршка кнеза Александра Вуку Караџићу и језичкој реформи коју су подстрекивали Ватикан и Беч, нешто што се могло и очекивати од једног ученика Димитрија Обрадовића. Због везивања за Аустрију, "кајмакамска" струја уставобранитеља га је збацила 1858. године на Светоандрејској скупштини и вратила на престо кнеза Милоша Обреновића.

На данашњи дан 1891. године у Београду је основана (и данас постојећа) Железничка задруга ради кредитирања особља Српских државних железница.

Данас се сећамо и руског националног песника-монархисту Сергеја Сергејевича Бехтејева, који се упокојио на данашњи дан 1954. године. Његов отац такође је био угледни монархистички делатник, члан Државног савета, па је будући песник образовање стекао у Императорском Александровском Лицеју, где је учио и А.С. Пушкин. Са почетком Првог светског рата био је два пута рањен у активној армији. Тешко је преживљавао пад монархије, одлично схватајући суштину произашлог – издају од стране генералитета свога Господара. Његови стихови «Молитва», «Русија», «Боже, Цара сачувај», «Верноподаници» и «Света ноћ»су преко грофице А.В. Гендрикове биле предате Царској Породици за време заточеништва у Тобољску. За те стихове, уз које је приликом читања Господар Николај II невољно засузио, песник је добио од Цара искрену благодарност. Сергеј Бехтејевје касније био члан Белогардејског покрета, улазио је у састав Главног Савета Сверуске народно-државне партије коју је основао монархиста В.М. Пуришкевич на Белом Југу, а у новембру 1920. године је напустио Русију. У периоду 1920-1929. године живео је у Србији. Године 1923 у Берлину му излази зборник «Песме руске туге и суза», а аутобиографски роман у стиховима „Два писма“ штампан је 1925. године у Ници. У Београду је 1926. године издавао часопис «Русский стяг», а 1927. године изашла је његова књига стихова «Песни сердца». Од краја 1929 до 1954. године Бехтејев је живео у Ници. Тамо је 1935. године изашла збрка «Царски гуслар». У годинама 1949, 1950, 1951 и 1952. години изашле су укупно четири његове збирке стихова «Святая Русь». До 1946. године он је био ктитор кућног храма Државне иконе Божије Мајке, који се налазио под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Сахрањен је на руском гробљу Кокад у Ници.

На данашњи дан 1980. године умро је Јосип Броз Тито, доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, врховни командант оружаних снага, који је владао Југославијом 35 година. Наводно је рођен 25. маја 1892. године у Кумровцу, наводно је у Сиску завршио браварски занат, но засигурно се зна да је Јосип Броз као аустроугарски каплар учествовао у Првом светском рату и борио се и против Срба и против Руса. Иако заробљен 1915. године на Карпатима, на Источном фронту, успева да побегне из заробљеништва и учествује у Октобарској револуцији. У Југославију се вратио крајем октобра 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије Југославије, а 1937. њен генерални секретар. У Другом светском рату био је командант партизанских јединица. Превасходни циљ овог жестоког србомрзсца била је борба против четника и освајање власти, а тек потом борба против Немаца. Застрашујућа бомбардовања србских градова од стране лажних савезника 1944. године, само су део „удруженог злочиначког подухвата“ овог зликовца и англосаксонаца против србског православног народа. Све време свог политичког ангажмана ова сотона од човека водила је прикривени рат против свега што је свето православном Србину, нарочито против СПЦ. Није се смело говорити о страшном србоциду у НДХ у његовој држави, главна девиза његове економске и националне политике била је – што слабија Србија, то јача Југославија. Његова политика увек је била дубоко синхронизована са Лондоном и Ватиканом, што објашњава његов вишедеценијски опстанак на власти. Повлачио је застрашујуће антисрбске потезе и у рату и у миру, а скоро 40 година многи Срби су му удворички служили. Данашња другосрбијанштина окупљена око сорошевских невладиних организација, духовна су чеда овог зликовца.

Тога дана 1999. године, упокојио се генерал-мајор авијације, пилот-јуришник, двоструки Херој Совјетског Савеза Василиј Иванович Андријанов.

На данашњи дан 1999. године, авијација неонацистичког НАТО пакта са неколико пројектила је гађала рејон Батајничког аеродрома, као и околина фрушкогорских села Бранковац и Чот. Европска унија је изјавила да је спремна да преузме организацију прелазне цивилне управе на КиМ, као и да прихвати значајну улогу у послератној обнови КиМ. Истовремено, ЕУ је позвала и друге земље да дају што је могуће великодушније прилоге. На самиту је изречено мишљење да би за финансирање повратка избеглица одмах могла да буду стављена на располагање средства од око 400 милиона марака из постојећих резерви буџета ЕУ. Постигнут је договор да се војни представници НАТО и Војске Југославије састану 5. јуна на југословенско-македонској граници. Одређено је да тим НАТО предводи британски генерал Мајкл Џексон. Политички директори министарстава иностраних послова седам најразвијенијих земаља света (Г-7) сагласили су се о садржају нацрта резолуције Савета безбедности УН о КиМ. Остало је да се са текстом сложи и Русија, на састанку који је планиран за 6. јун. После министарског састанка Г-8, текст би требало да буде упућен Уједињеним нацијама у Њујорк, где би требало да започне формална процедура за доношење резолуције о КиМ.

Тога дана 2004. године упокојио се врхунски хирург, оснивач и директор Руског научног центра хирургије РАМН Борис Васиљевич Петровски.