Данас се сећамо једног од најзнаменитијих Великих кнежева Кијевске Русије, Владимира Всеволодовича Мономаха, који се упокојио на данашњи дан 1125. године. Он је био син Великог Кнеза Всеволода Јарославича (и, самим тим унук благоверног Великог Кнеза Јарослава Мудрог) и византијске царевићке Ане, кћери византијског Императора Константина Мономаха. Надимак «Мономах» он је добио, највероватније, по своме деди са стране мајке. Владимир Мономах је у руској историји познат не само као «сакупљач руских земаља», него и као законодавац. Он је допунио древни свод закона «Руска Правда» «Уставом Владимира Всеволодовича». Главни узрок метежа из 1113. године, била су непочинства јевреја-зеленаша, па је нови закон ограничавао узимање произвољних камата, утврђивањем максималног процента (~33%).
Епоха Владимира Мономаха била је време процвата књижевне и сликарске делатности у Русији. У Кијеву су се узвисиле нове камене цркве, украшене живописима. У том времену су се појавили и првобитни руски летописи. Игуман Силвестер (око 1115. г.) је скупио у један зборник већ постојеће делове, и највероватније сам додао оно чему је био сведок. У његов зборник ушла су дела летописца Печерског манастира Нестора, оца руске историје. По предању, византијски Император Алексеј Комнен послао је Мономаху свога представника митрополита ефеског Неофита, који је на поклон Великом Кнезу донео царски венац (знамениту Шапку Мономаха) и царске бурме, којима га је венчао на царство. Тим венцем касније су се венчавали на царство руски господари. Копија Шапке Мономаха, урађена највероватније у XIV веку, чува се данас у Оружаној палати Московског Кремља.
На данашњи дан 1198. године, Ромејски цар Алексије Анђео дозволио је србском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да "на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете Горе". Србски светогорски манастир Хиландар, подигнут на рушевинама грчког манастира, постао је србска царска лавра, ризница изузетног културно-историјског и уметничког блага, један од четири највећа и најљепша манастира на Светој Гори, и вековима је средиште и расадник српске духовности. |
Данас Света Црква обележава победника над Мамајем - светог благоверног Великог кнеза Московског и Владимирског Димитрија Ивановича Донског, који се упокојио на данашњи дан 1389. године. Но у историју је свети кнез Димитрије ушао својом победом над Мамајем на Куликовом пољу. Први сукоб са Татаро-Монголима имао је 1377. године, кад је доживео пораз. Међутим, већ следеће, 1378. године Велики Кнез је разбио на реци Вожи јаку татарску војску Мурзе Бегича, што је разбеснело хана Мамаја, који је решио да казни Москву. На битку с Татарима Великог Кнеза је благословио игуман руске земље преподобни Сергиј Радоњешки, који му је предсказао победу. На празник Рождества Пресвете Богородице, 1380. године, руска војска под командом Димитрија Ивановича одржала је блиставу победу на Куликовом пољу над огромном татарском војском хана Мамаја. Велики Кнез, обукавши витешку одежду, борио се са обичним војницима, одушевљавајући својим примером ратнике на подвиге. После крваве сече, нашли су га једва жива у панциру који је био сав разбијен, али на телу није било озбиљних рана. За победу на Куликовом пољу Дмитриј Иванович је добио назив Донски. После Куликовске битке Москва је престала да плаћа данак Татарима. Додуше, поново је плаћан после следећег налета Татара када је спаљен Москва, али је Куликовска битка представљала пре свега духовну прекретницу, духовну победу која је показала да је уз руско јединство, непобедиво руско војинство. Велики Кнез Димитрије је установио нови (територијални) принцип формирања војних сила. Умирући, он је предао велико кнежевство свом старијем сину Василију I без сагласности са ханом Златне Орде. Летописац саопштава, да је Димитрије «био муж умом савршен», у његовом житију говори се да је он имао одвратност ка забавама, да се одликовао благочестивошћу, незлобивошћу и целомудријем. Неки летописци називали су Димитрија Ивановича чак и «руским Царом». |
На данашњи дан 1839. . године, србски кнез Милош Обреновић абдицирао је у корист сина Михаила и напустио Србију, окончавши прву владавину коју је као вођа Другог српског устанка започео 1815. године. Под притиском Милетине буне, 3. фебруара 1835. донесен је либерални Сретењски устав, али га је кнез због противљења Русије, Аустрије и Отоманског царства са задовољством суспендовао већ у марту 1835. године. Крајем 1838. године турски султан је издао хатишериф, према којем је с кнезом власт делио Совјет, што Милошу није било по вољи. Карађорђево убиство свакако остаје вечна мрља у биографији кнеза Милоша, али се Србија свакако не може похвалити достигнућима либералне владавине Карађорђевог сина Александра Првог (наравно, „другосрбијанска“ либерална олош на најамнишво гледа сасвим другим очима). После неуспелог мирења са уставобранитељима Милош је морао да напусти земљу, у коју се вратио 1859, после одлуке Светоандрејске скупштине 1858. године о збацивању кнеза Александра Карађорђевића, и владао је до смрти 1860. године. |
На данашњи дан 1891. године, наследник Цесаревић Николај Александрович (будући Император Николај II) поставио је камен темељац у Владивостоку за Велики Сибирски железнички пут (знаменита Транссибирска железница). |
На данашњи дан 1944. године, Југословенски краљ Петар Други Карађорђевић у току Другог светског рата, под притиском британског премијера Винстона Черчила, одстранио је из избегличке владе, са седиштем у Лондону, вођу четника Дражу Михаиловића и потписао указ о именовању за премијера бившег хрватског бана Ивана Шубашића. Тиме је отворен пут за стварање југословенске коалиционе владе, на основу споразума између Јосипа Броза Тита и Шубашића. Шта рећи, ипак је то био југословенски, а не србски краљ… |
На данашњи дан 1948. године умро је политичар и писац Јаша Продановић, члан Српске академије наука и уметности, министар у влади и пре и после рата... Чињеница да је био у врху власти и код Краља и код Тита, говори у прилог томе да није случајно носио своје презиме… |
Данас се сећамо и почасног председника Тифлиског патриотског друштва, митрополита Новосибирског и Барнаулског Бартоломеја (Городцова), који се упокојио 1956. године. |
На данашњи дан 1992. године, србски цивили /мушкарци, жене и деца/, који су били заточени у Брадини, одведени у концентрациони логор у Челебиће. |
На данашњи дан 1993. године, Савезна скупштина већином гласова у оба дома сменила првог председника Савезне Републике Југославије Добрицу Ћосића, под оптужбом да је кршио Устав, што у парламентарној дебати није поткрепљено доказима. Иницијативу за гласање о поверењу формално су покренули посланици Српске радикалне странке. |
На данашњи дан 1996. године, Украјина, одлуком председника Леонида Кучме и националног парламента, постала земља без нуклеарног оружја, пребацивши посљедње ракете с нуклеарним главама у Русију. |
На данашњи дан 1999. године, у нападу неонациста НАТО пакта на Нови Пазар, погинуо је двогодишњи Марко Симић, и још најмање девет становника тог града. Више од 20 људи је рањено у овом нападу. Неонацисти су бомбардовали и трафо-станице на Бежанијској коси и у Лештанима, због чега је било потпуно прекинуто снабдевање потрошача у Београду и већем делу Војводине. Неонацисти су поново гађали складиште „Југопетрола“ у Смедереву. Са више од 50 пројектила бомбардовани су углавном цивилни циљеви на КиМ и рејон карауле Горожуп. У извештају Покрајинског центра за обавештавање наводи се да је најжешћи напад претрпела општина Призрен, на чију је територију испаљено 34 пројектила, од којих је 20 пало у реону карауле Горожуп. |
Истог дана, исте године, Министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић послао је писмо шефу немачке дипломатије Јошки Фишеру у којем истиче да СРЈ прихвата принципе групе седам најразвијенијих држава света и Русије (Г8) за решење тзв. косовске кризе. Савезни министар је у писму истакао да СРЈ прихвата принципе групе Г8, укључујући присуство Уједињених нација, о чему треба да се донесе резолуција Савета безбедности. |
Председник Финске, настрани Марти Ахтисари, изјавио је да ће отпутовати у Београд са специјалним изаслаником руског председника Виктором Черномирдином како би југословенским званичницима представио мировне услове. „Разјаснићемо под којим условима је могуће доћи до мира. Заправо то ће бити пријатељска понуда народу Југославије за постизање услова за мир“, рекао је Ахтисари финском радију. |
Тога дана 1999. године, погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је био у посети јединицама на првој линији одбране - од напада неонациста из НАТО пакта на СР Југославију. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у РВ и ПВО ЈНА и ВЈ. |
На данашњи дан 2001. године, Информационо-документациони центар "Веритас" потврдио да је током ексхумације тела убијених Срба у акцији "Олуја", који су сахрањени на Книнском гробљу, откопано око 100 лешева. |