Данас се сећамо преводиоца, издавача, власника штампарије Ивана Герасимовича Рахмањинова (1750-e – 1807);
На данашњи дан 1842. године умрла је Јелена Петровић, жена србског Вожда, вође Првог Србског Устанка Карађорђа Петровића (Маслешево, 1765 - Београд, 09. 02. 1842)
На данашњи дан 1849. године рођен је Павле Јовановић, новинар, покретач "Србобрана", првог србског политичког листа у Хрватској (Земун, 09. 02. 1849 - Загреб, 1897)
Данас се сећамо руског државног делатника, члана Државног Савета Николаја Алексејевича Миљутина (1818-1872);
На данашњи дан 1883. године Никола Тесла скицирао свој први патент - асинхрони мотор (мотор са наизменичном струјом).
Данас се сећамо руског државног делатника, публицисте, члана Државног савета, грофа Петра Александровича Валујева (1814-1890);
Данас се сећамо инжењера-проналазача Павла Михайловича Голубицког (1845-1911); метеоролога и географа, оснивача климатологије у Русији, дописног члана Петербургске АН Александра Ивановича Воејкова (1842-1916);
Данас се сећамо историчара, академика, градске главе Харкова Дмитрија Ивановича Багаљеја (1857-1932); књижевног графичара Николаја Петровича Феофилактова (1878-1941);
Данас се сећамо Хероја СССР-а, омладинаца Олега Васиљевича Кошевого (1926-1943) и Љубве Григорјевне Шевцове (1924-1943);
Данас се сећамо живописца, историчара уметности, уметничког критичара, музејског делатника Александра Николајевича Бенуа (1870-1960);
Данас се сећамо Маршала Совјетског Савеза, двоструког Хероја Совјетског Савеза, Главнкомандујућег Ракетним војскама стратешке намене, Николаја Ивановича Крилова (1903-1972);
Данас се сећамо авиоконструктора Сергеја Владимировича Иљушина (1894-1977); доктора техничких наука, главног конструктора бродова са подводним крилима Ростислава Евгењевича Алексејева (1916-1980);
Данас се сећамо начелника Главног штаба Војно-Морске флоте СССР, Хероја Совјетског Савеза, Адмирала Флоте Георгија Михаиловича Јегорова (1918-2008);
Данас се сећамо совјетског државног и политичког делатника Јурија Владимировича Андропова (1914-1984).
На данашњи дан се упокојио Иван Сергејевич Аксаков, син познатог писца Сергеја Тимофејевича Аксакова. Образовање је добио у елитном Императорском Училишту правоведања, које је завршио 1842. године. Није дуго био на државној служби, године 1851 је поднео оставку и почео се бавити књижевним радом. Године 1852 Аксаков је био редактор словенофилског «Московског зборника», у коме је цензура открила «непристојно подсмевање» над друштвом, и 1853. године зборник је био забрањен. Потом је био издавач часописа «Парус» (1859), «День» (1861-65), «Москва», «Москвич» (обе 1867-68), «Русь» (1880-86), који су веома често били н удару цензуре и затварани (данак исувише либералном приступу Александра Другог), па су Аксакова шаљиво називали «страстотерпцем цензуре свих епоха и праваца».
На данашњи дан 1904. године одржана је херјска битка оклопног крејсера «Варјаг» и канонерског брода «Корејац» с јапанском ескадром контра-адмирала Уриу близу Чемулљпа (Инчхон). «Варяг» (командир - капетан 1 класе В.Ф. Рудњев) и «Кореец» (командир - капетан 2 класе Бељајев) који су се од 1903. године налазили на территорији Кореје на рсполагању руског посланика и који на дан напада на бродове јапанске ескадре још нису знали о прекиду дипломатских односа са Јапаном и почетку рата. Витешки руски морнари су одлучили да прихвате потпуно неравноправан бој и после херојске борбе разнели су „Корејца“ и потопили „Варјага“ да их не би оставили непријатељу.
На данашњи дан 1906. године у Петербургу су террористи разнели кафану «Тверь» на „Прогонном переулке“ иза Невског кеја. Кафана је била омиљено место окупљања радника-монархиста Семјаниковског (Невског) завода. Увече, када је у кафани било много људи, бачене су две бомбе. На лицу места су убијени 40-годишњи Василиј Никифорович Корољев и 18-годишњи Алексеј Васиљевич Барабанов. једанаест људи су добили озбиљне повреде: Николај Филипов 24године Василиј Смирнов 23 године, Кузма Петров 19 година, Осип Половков 21 година, Александар Белоухов 18 година, Прокопиј Харитонов 18 година, Марк Пастов 33 године, Иван Комаров 27 година, Михаил Иринејев 29 година, Алексеј Пољаков 29 година и Василиј Петров 27 година. Њих 6 су били тшко рањени, било је много было лако рањених. Убијени Василиј Корољев и шесторица рањених радника за време терористичко акта били су чланови Савеза Руског Народа.
На данашњи дан 1917. године збор комитских чета у селу Обилић у Пустој Реци на југу Србије одлучио је да подигне устанак против бугарских окупатора у Првом светском рату. До краја фебруара 1917. године створена је велика слободна територија са средиштем у Топлици, на којој је живело око милион становника. Устаничка војска имала је 12.000 пешадинаца и 364 коњаника, али је Топлички устанак осуђен на пропаст кад је изостала помоћ са Солунског фронта. Бугари су приликом гушења устанка убили 20.000 људи, махом цивила, укључујући мноштво жена и деце, и спалили 50.000 кућа.
На данашњи дан 1934. године у Атини су Грчка, Југославија, Румунија и Турска потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану, суоченог с ревизионистичком политиком земаља поражених у Првом светском рату, посебно Бугарске и Мађарске, које је подржавала фашистичка Италија. Пакт се распао под притиском нацистичке Њемачке и практично је растурен пре избијања Другог светског рата.
На данашњи дан 1943. -године почела је такозвана "Битка за рањенике". Овде се не сме потцењивати херојство и најбоље намере углавном србског војничког елемента, али се не сме ни потцењивати дубоко антисрбска позадина великог србског крвника Јосипа Броза Тита који је био спреман и на договор са Немцима само да се униште четничке јединице…
На данашњи дан 1957. године умро је мађарски диктатор, адмирал Миклош Хорти де Нађбања, који је у периоду од 1920. до 1944. био на челу нацистичког режима са титулом "краљевски регент Мађарске". Са Мађарску је ушао у Други светски рат као чланицом Сила осовине и придружио се Трећем рајху у агресији на Југославију. Одговоран је за масовне ликвидације, посебно србских цивила. После силаска с власти уточиште је нашао у Португалији, где је умро без судског процесуирања иако је у Југославији проглашен за ратног злочинца.
На данашњи дан 1977. године СССР и Шпанија су успоставили дипломатске односе.
На данашњи дан 2006. године преминула је Слађана Кобас, једина преживела беба из бањалучког породилишта 1992. године, када је, због затвореног коридора и немогућности да се из Србије допреми кисеоник за инкубаторе, умрло 12-оро новорођенчади. То је злочин који не застарева за који су одговорни пре свега неонацисти из НАТО пакта…
На данашњи дан 2010. године умро је др Светислав Костић, професор и декан Медицинског факултета у Београду, директор Дечије клинике, доајен српске педијатрије (Моклиште, 10. 08. 1928 - 09. 02. 2010)
На данашњи дан 2017. године умро је прим. др Петар Савић, дечији хирург и уролог Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије "Др Вукан Чупић" у Београду, оснивач и начелник првог дечјег уролошког одељења у СФРЈ (1930 - 09. 02. 2017)