Тога дана 1799. године упокојио се Иван Матвејевич Симолин (1720 - 1799), један од крупнијих руских дипломата у време царствовања императрице Јекатерине II. Он је био амбасадор у Данској, Шведској, Енглеској. За време Велике француске револуције Симолин се нашао у Паризу и узео је учешће у организацији неуспело бегства краљевске породице.
Данас се сећамо руског писца Владимира Алексејевича Гиљаровског (1853 - 1935) и песника Николаја Ивановича Глазкова (1919 - 1979).
На данашњи дан 1754. године рођен је руски цар Павле Први Петрович Романов, наследник Катарине Велике, који је после доласка на власт 1796. године, због страха од идеја Француске револуције, завео полицијски режим и увео Русију у "Другу коалицију" с Енглеском и Аустријом против Француске. Послао је руску војску под командом генералисимуса Александра Васиљевича Суворова у Италију и Швајцарску и она је 1798. и 1799. извојевала више победа над француским трупама. Разочаран пасивношћу Енглеске измирио се 1800. с "првим конзулом" Француске Наполеоном Бонапартом и прекинуо дипломатске односе са Лондоном. Честим смењивањем чиновника и ограничавањем привилегија дворана окренуо је против себе дворске официре који су 1801. организовали заверу и убили га.
Преподобни Иларион (у свету Родион Никитич Пономарјев) рођен је у Васкршњој ноћи 8 на 9 април 1805. године у породици Никите и Јевфимије Пономарјевих. Још као дете волео је да остаје кући и помаже оцу у његовом занату. Мајка му је још док је имао тек седам година прорекла монашки живот. Духовно је узрастао уз борбу са расколницима у Саратовској губернији, а скрасио се у Козељскј Оптинској пустињи. Старац Макарије, његов духовник, уочи свог упокојења благословио је преподобног Илариона на старачку делатност, препуштајући му духовно старање над многим његовим чедима. Године 1863 постаје начелник скита и духовник манастира. Прозорљиви старац имао је свакојаких искушења током богатог духовног живота и сва их је подносио са великом смиреношћу и љубављу ка Господу. Упокојио се на данашњи дан 1873. године на четири недеље раније предвидевши датум свог упокојења. Причестивши се Светим Тајнама Христовим, Иларион је легао и мирно испустио душу. Монаси су пред собом видели изузетан пример задивљујућег смирења кротости и трпљења.
На данашњи дан 1892. године рођена је Аница Савић - Ребац, србски књижевник и класични филолог, професор Универзитета у Београду. Дела: "Проблеми античке естетике", "Античка демократија и социјални проблеми", "Проблеми предплатонске еротологије", коментар и превод спева Тита Лукреција Кара "О природи ствари", мноштво превода на енглески, њемачки, француски и италијански језик.
На данашњи дан 1904. године рођен је амерички пијаниста руског порекла Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира у историји музике. СССР је напустио 1925. године, а кад се први пут вратио 1986. одржао је тријумфалне концерте у Москви и Лењинграду.
На данашњи дан 1924. године, Радио-Београд почео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић су са предајника у Раковици емитовали и концерте певача Београдске опере. Као знак сећања на прво емитовање 1. октобар установљен је за дан РТВ Србије.
На данашњи дан 1928. – године у СССР-у је проглашена прва петољетка ради повећања индустријске и пољопривредне производње.
Тога дана, 1. октобра 1929. године у Совјетском Савезу је бољшевичка олош увела револуционарни календар, који је укинуо традиционалну седмодневну недељу и васкрсење.
Данас се сећамо активног учесника монархистичког покрета, депутата IV Државне Думе протојереја Михаила Владимировича Митроцког, који је примио мученичку кончину 1937. године. Био је члан Савеза Руског Народа, године 1910 изабран је за члана Савета Кијевског губернијског оделења СРН. У Думи се залагао за заштиту права Руској Православној Цркви и националним интересима руског народа.
Тога дана 1950. године по «Лењинградскому делу» били су стрељани лидери «руског крила» у ВКП (б): академик Николај Алексејевич Вознесенски (1903 - 1950), Алексеј Александрович Кузнецов (1905 - 1950), Петр Сергејевич Попков (1903 - 1950) и други.
На данашњи дан 1957. године умро је србски биолог и физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, који је истраживањима физиологије дубоко охлађеног организма стекао светски реноме. Један је од оснивача хипотермије. Основао је 1910. прву катедру за физиологију код нас. Објавио је сам или са сарадницима више од 200 научних радова. Дела: "Основи физиологије", "Од живота до цивилизације", "Поглед у живот", "Експериментално тражење енергетичке основе код живих бића", "Основна биолошка енергија и енергетика кваса", "Биолошки листићи", "Путописи".
На данашњи дан 1988. године Михаил Сергејевич Горбачов постао је председник Президијума Врховног совјета СССР умјесто Андреја Андрејевича Громика, пензионисаног дан раније. Овај најамник Запада директно је одговоран за издају која је довела до губљења многих геополитичких позиција Русије (СССР-а).
На данашњи дан 1988. године умро је србски глумац Павле Вујисић, "вулкан глуме, живота и снаге" - како га је описао Орсон Велс. Већ у првом филму "Чудотворни мач" Војислава Нановића 1950. наметнуо се необично снажном глумачком личношћу, која је потом обиљежила више од сто филмова и мноштво ТВ серија и драма, попут култне серије "Шешир господина Вујића". Филмови: "Ко то тамо пева", "Сјећаш ли се Доли Бел?", "Маратонци трче почасни круг", "Хајка", "Кампо Мамула", "Дим", "Мачак под шлемом", "Парче плавог неба", "Жеђ", "Хороскоп", "Инспектор", "Сам", "Погон Б", "Кад чујеш звона", "Догађај", "Коњух планином".
На данашњи дан 1990. године, Српско национално вијеће у Србу прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127.
На данашњи дан 1999. године, Високи представник за БиХ Волфганг Петрич донео је одлуку о изменама и допунама Закона о Радио-телевизији Српске, као прелазну меру којом се назив Српска радио-телевизија замењује називом Радио-телевизија Републике Српске.
На данашњи дан 2003. године, Народна скупштина Републике Српске усвојила је декларацију којом се тражи повлачење тужбе БиХ против СЦГ за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.
На данашњи дан 2008. године, Врховни суд Русије донео је одлуку да убиство цара Николаја Другог током бољшевичке револуције 1918. године није било законито, чиме је и руска држава званично рехабитовала Свете Царске Мученике.