peter close2На данашњи дан 1721. године, после ратова против Отоманског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики проглашен је Царем целе Русије

Alexandra Feodorovna 1856 HermitageДанас се сећамо Императрице Александре Фјодоровне – супруге Императора Николаја I, мајке Господара Александра II Ослободиоца – која се упокојила на данашњи дан 1860. године.

Данас се такође сећамо и путника Николаја Михаиловича Пржеваљског (1839-1888) – почасног члана Петербургске АН (1878), генерал-мајора (1886), који је спровео експедиције: у Усуријски крај (1867-69), путовао је у Монголију, Кину, Тибет (1870-73), ка језеру Лобнор и в Џунгарију (1878-77), у Централну Азију: прва Тибетска (1879-80) и друга Тибетска експедиција (1883-85).

MilanBudimir 67 wНа данашњи дан 1891. године рођен је србски класични филолог Милан Будимир, члан Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, који је проучаво индоевропске дијалекте у Средоземљу. Објављивао је и на француском језику, на којем је издавао и часопис "Revue internationale des etudes balkaniques ". Дела: "О Илијади и њеном песнику", "Из класичне и савремене алоглотије", "Проблем букве и протословенске домовине", "Грци и Пеласти", "Две врсте Аристотелове трагедије", "Са балканских источника", "Carmen arvale", "Patriculae Pelesticae".

250px Kramskoy Alexander IIIДанас се руски монархисти сећају Императора Александра III Миротворца, који се упокојио 1894. године. Био је други син Императора Александра II. После кончине старијег брата Николаја постао је Цесаревић, на престо је ступио 2. марта 1881. године после погибије оца, а крунисан је у мају 1883 г. Господар је стекао изврсно друштвено и војно образовање, представљао је одличан пример породичног човека који дубоко поштује оца и мајку, имао је шесторо деце, био је дубоко православни хришћанин који ватрено воли Русију и руске обичаје. Није подносио космополитизам и кварење вере и за време свог царствовања, био је покровитељ свега руског. Био је први председник Руског историјског друштва, уз његово делатно учешће и делом његовим личним средствима отворен је Руски музеј, који је после смрти Александра III и све до 1917. године носио његово име.

bogdan ciplicНа данашњи дан 1910. године рођен је Богдан Чиплић, књижевник, драматург и директор Српског народног позоришта у Новом Саду (Нови Бечеј, 02. 11. 1910 - Београд, 23. 06. 1989)

aleksic01На данашњи дан 1923. године умро је србски сликар Стеван Алексић, мајстор обнове иконостаса српских цркава. Академију је завршио у Минхену, а сликарску радионицу је отворио у родном Араду, у којем је реновирао иконе и слике на сводовима цркве. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Модошу (сада Јаша Томић), Бенешеву и другим местима. Најзначајнији и најобимнији рад обавио је у Преображенској цркви у Панчеву: 32 иконе великог формата, три композиције из историје српске цркве и 44 медаљона светаца.

На данашњи дан 1944. године, Централни комитет Бугарске радничке партије признао је бугарску кривицу за фашистичке злочине у Југославији у Другом светском рату. Србски крвник Тито никада није признао злочине комуниста против србског народа.

Nh drapsin petarНа данашњи дан 1945. године умро је Петар Драпшин, генерал Југословенске армије, шпански борац, Титов „народни херој“ (Турија, 15. 11. 1914 - Београд, 02. 11. 1945). Овај србски крвник у црно је завио многе породице у Херцеговини побивши без икаквог суда највиђеније домаћине, хероје који су први дигли устанак против нациста (усташа) у окупираној Европи. Наравно, пошто тај устанак није био организован од стране комуниста, него је то био спонтани народни устанак, Тито то није желео признати као устанак. Прва ослобођена територија у Европи није била „Ужичка република“ него срезови Невесиња и Гацка…

Stevan Jakovljevic 1890 1962На данашњи дан 1962. године умро је србски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Као официр српске војске борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и њемачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност је стекао романом "Српска трилогија", који чине "Деветсто четрнаеста", "Под крстом" и "Капија слободе". Остала дела: романи "Смена генерација", "Велика забуна", "Ликови у сенци", дела из ботанике "Студије о биљном свету Преспанског језера", "Макрофитска вегетација Охридског језера", "Систематика лековитог биља".

250px Vsevolod Solovyov 7Данас се сећамо Всеволода Сергејевича Соловјева (1849-1903), писца, старијег сина историчара С.М. Соловјева;

220px Alexander SibiriakoffДанас се сећамо Александра Михаиловича Сибирјакова (1849-1933), златара, истраживача Сибира, почасног граћанина Иркутска;

ljubojevic 94На данашњи дан 1950. године рођен је Љубомир Љубојевић, легендарни србски шаховски велемајстор (Београд, 02. 11. 1950).

На данашњи дан 1973. године упокојила се Маргарита Васиљевна Сабашникова (1882-1973), песникиња, мемоаристкиња, уметница, жена песника Максимилиана Волошина.

Данас се сећамо погинулих током оружаног сукоба у Приднестровљу 1990. године. Тога дана почео је сукоб између јединица молдавске полиције која је применила оружје, покушавајући ослобођење просторија обласног савета, суда и тужилаштва Дубосара које су заузеле жене. Том приликом погинуло је троје људи.

Данас се сећамо сверуског проповедника, мислиоца и писца, доктора црквене историје и духовног вође патриотског покрета с краја ХХ века, Митрополита Санкт-Петербургског и Ладошког Јована (Сничева), који се упокојио 1995. године. Сничев је био духовни отац данашњих многих великих културних делатника Русије захваљујући чијем раду је и почело дизање Русије с колена…
na grobu
На гробу Митрополита Јована Сничева, Петроград

На данашњи дан 1995. године, председник Србије Слободан Милошевић и председник Хрватске Фрањо Туђман, под покровитељством америчког државног секретара, у Дејтону потписали декларацију о дипломатском решењу статуса Сремско-барањске области.

На данашњи дан 1999. године умрла је србска сликарка Надежда - Нада Виторовић (Прибој на Лиму, 18. 10. 1935 - Њујорк, 02. 11. 1999)

На данашњи дан 2001. године, Његова Светост Патријарх Српски Павле одржао у Основној школи "Краљ Петар Први Карађорђевић" у Београду први свечани јавни час катихизиса и тиме означио повратак веронауке у основне и средње школе у Србији.

На данашњи дан 2003. године, администрација у Вашингтону донела је одлуку о нормализацији трговинских односа са Србијом и Црном Гором.

На данашњи дан 2015. године умро је Петар Лаловић, редитељ, сценариста и сниматељ (Суботица, 08. 07. 1932 - Београд, 02. 11. 2015)

 

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com