На данашњи дан 1584. године упокојио се Иван Васиљевич Грозни, први руски цар. Овај велики руски цар остаће упамћен као једна од највећих и најблагочестивијих фигура целокупне руске историје. Непријатељи Православља покушали су да оцрне великог руског цара, кроз чије вене је текла и србска крв, јер је бака Ивана Грозног била србска племкиња Ана Јакшић Глинска.
Саградио је за време свог живота преко стотину цркава и манастира и у његово време је практично Русија изникла у заштитника Православља, Москва је постала Трећи Рим и четвртог Рима неће бити. У периоду 1579-1584. године Русија је овладала огромним пространствима Сибира. У време Ивана Грозног дошло је до јачања улоге Цркве, искорењена је велика пошаст која је била наишла на Русију из Новгорода – јерес жидовствујућих и руски народ је постао свестан свог изабраништва, постао је свестан улоге носиоца Трећег Рима. Умро је као што умиру праведници, мирно предвидевши своју смрт и у последњим тренуцима његовог живота, испунио се његов давнашњи сан – Митрополит Дионисије га је постригао и он је пред Свевишњег Судију коме је посветио свој тешки и мукотрпни живот, отишао не као цар Иван, него као монах Јона. Језуита Посевин, бесан што га је Иван прочитао и остао тврд у православном исповедању вере, налагао је свакојаке гадости о Ивану Грозном, што је на жалост прихватио и масон Карамзин, па су те лажи ушле у многе руске уџбенике историје.
На данашњи дан 1915. године упокојио се угледни монархистички делатник Сергеј Николаевич Мјасоједов. Завршио је кадетски корпус и од 1901 године је служио као начелник пограничне станице у Верболову. Као монархистички активиста постао је ускоро жртва интрига масона Гучкова, који га је оптужио за шпијунажу у корист Аустрије и због тога га је Мјасоједов изазвао на двобој, после кога је поднео оставку. Са почетком Првог светског рата вратио се на службу, био је упућен у позадину, али је послао писмо војним властима са молбом да га упуте на фронт. На фронту је поново ухапшен и без икаквих доказа осуђен и стрељан. Била је то прва етапа у припреми фебруарске револуције и свргавања цара Николаја Другог, прва етапа обрачуна руских изрода са монархистима и прве жртве биле су Григорије Распућин и Сергеј Мјасоједов.
На данашњи дан 1970. године упокојио се маршал СССР-а Семен Константинович Тимошенко, велики руски војсковођа из периода Првог и Другог светског рата. Командант Северо-западног фронта, потом Украјинског фронта, све време рата био је у Главном штабу Совјетске армије. Двоструки херој Совјетског Савеза био је пет пута рањен, истакао се у многим значајним биткама Другог светског рата – у бици под Вјазмом, под Харковом, Ростовом на Дону, Демјанском, Кишињевм, Будимпештом…
На данашњи дан 1971. године упокојио се Тома Живановић, србски правни филозоф и стручњак за кривично право.
На данашњи дан 1991. године на Плитвицама је дошло до сукоба између хрватске полиције и наоружаних Срба. Двоје људи је погинуло а двадесет рањено. На интервенцију савезних органа хрватске снаге су се повукле, а контролу су преузеле јединице ЈНА. Међутим, Хрватска полиција није мировала и сукоби су ускоро избили између Винковаца и Вуковара.
Савет безбедности ОУН је на данашњи дан 1993. године усвојио одлуку о употреби војне силе против прекршилаца у зони забрањених летова изнад Босне и Херцеговине. Антисрпска реторика је била заштитни знак УН у том периоду.
На данашњи дан 2007. године Уставни суд БиХ је верификовао антисрпске одлуке поводом Закона о грбу, застави и химни Републике Српске.
