Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1844. године, рођен је србски политичар и правник Глигорије-Гига Гершић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије. Један је од оснивача Радикалне странке, у чијој је влади три пута био министар правде. Био је плодан правни писац, нарочито из међународног јавног права. Дела: "Енциклопедија права", "Систем римског приватног права", "Природа државине", "Данашње ратно право", "Данашње дипломатско и конзуларно право", "Међународно-правни биланс у послератној балканској кризи".

Истог дана исте године, 1844, рођен је србски математичар и проналазач Љубомир Клерић, професор механике на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије, министар просвете и привреде. Изумио је поларни пантограф и тракториограф. Бавио се углавном теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник "Теоријска механика".

На данашњи дан 1869. године, Скупштина Србије усвојила је Устав који су послије смрти кнеза Михаила Обреновића 1868. године сачинили Миливоје Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић, намесници будућег српског кнеза и краља Милана Обреновића. Први пут у историји Србије скупшитна је постала законодавни орган, мада с ограниченим правима.

На данашњи дан 1873. године, рођен је србски писац Петар Кочић, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бањалуци и Тузли. У Бањалуци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван. Почео је с песмама, али је убрзо прешао да пише прозу. Сажетим приповедањем и свежином свог поетског језика, Кочић је приказивао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живели потлачени босански сељаци под аустроугарском окупацијом. Дела: сатире "Јазавац пред судом", "Суданија", збирке приповедака "С планине и испод планине", "Јауци са Змијања".

Данас памтимо једног од идеолога руског национализма, професора Тимофеја Васиљевича Локотя, који се родио 1869. године у козачкој породици. Стекавши образовање у Кијевском универзитету и Московском пољопривредном институту, Локот је временом достига звање доктора агрономије, постао познат селекционар и професор агрономије и шумарства у Ново-Александровском пољопривредном институту. Овај монархистички делатник увек је разликовао национализам државни (при коме прво место у државној управи припада тим народностима које су уложиле више труда у стварању те државе) и национализам племенски, који може бити као пројава етнографске самобитности (шт се може само поздравити), тако и сепаратизма, који се мора гушити. Више пута је наступао у Кијевском клубу руских националиста, а после револуције, пошто није прихватао њене резултате, емигрирао је у Србију, где је проживео остатак живота и где се и упокојио 1942. године.

На данашњи дан 1882. године, према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара, који је обавио и пробна бушења, у Београду пуштен у рад први савремени водовод. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди.

На данашњи дан 1921. године, у Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала, не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

На данашњи дан 1922. године, рођен је србски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и уметности, најпревођенији српски песник у другој половини 20. века. Називан је језичким чудотворцем и посљедњим великим оригиналним песником. Дела: збирке пјесама "Кора", "Непочин-поље", "Споредно небо", "Усправна земља", "Вучја со", "Живо месо", "Кућа насред друма", "Рез", антологија народних умотворина "Од злата јабука", антологија поетског хумора "Урнебесник".

На данашњи дан 1943. године, у одмазди због пораза у сукобу с борцима Расинског и Јужноморавског партизанског одреда код Ћалија Немци су у Другом светском рату у подножју брда Багдала у Крушевцу стрељали око 600 цивила, укључујући жене и децу. То место је названо Слободиште и ту се сваке године одржавају манифестације "Свечаности слободе". Још један доказа узвишене европске културе и просвећености…

На данашњи дан 1992. године, Савезна Република Југославија саопштила да се одриче учешћа на самиту Конференције о европској безбедности и сарадњи 9. и 10. јула 1992. године, због једностраних и произвољних оптужби КЕБС-а да је само СРЈ крива за рат у бившој Босни и Херцеговини.

На данашњи дан 1992. године, припадници Војске Српске Републике БиХ повукли се са сарајевског аеродрома "Бутмир" и предали га јединицама УНПРОФОР-а.

На данашњи дан 1995. године, антисрбски Хашки трибунал подигао је оптужнице против комплетног војног и политичког вођства Срба у Босни и Херцеговини и Републици Српској Крајини (Караџића, Младића, Мартића и још 21 оптуженог званичника…)

На данашњи дан 1999. године, председник Академије наука и уметности Републике Српске Петар Мандић преминуо на Војно-медицинској академији у Београду.

На данашњи дан 2001. године, председник југословенске Владе Зоран Жижић поднео оставку.

На данашњи дан 2002. године, председник Русије Владимир Путин потписао је Закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују своје земљишне поседе, по први пут после 1917. године.

На данашњи дан ми се сећамо кнеза, бојарина, војводу Кијевског, родоначелника рода кнежева Трубецких Јурија Петровича Трубецког (ок. 1643-1679);

Данас се сећамо и уметника, професора историјског и портретног живописи Андреја Ивановича Иванова (1772-1848); друштвеног делатника, предузимача, трговца, мецената, златара, писца, истраживача руског Севера, зоолога Михаила Константиновича Сидорова (1823-1887);

Данас се сећамо и педагога, државног делатника, члана Државног савета Кирила Петровича Јановског (1822-1902);

Данас се сећамо оптичара, уметника, путника и друштвеног делатника Александра Андрејевича Чикина (1865-1924);

Данас се сећамо потпуковника, учесника Совјетско-јапанског рата, командира чете аутоматиара батаљона морске пешадије, Хероја Совјетског Савеза Ивана Михаиловича Јароцког (1916-1980) и песника, прозаика, критичара, преводиоца Владимира Дмитриевича Цибина (1932-2001).

На данашњи дан 2004. године, бивши председник и бивши премијер Републике Српске Крајине Милан Бабић /48/ осуђен пред Хашким трибуналом на 13 година затвора због прогона и злочина против човјечности и саучесништва у удруженом злочиначком подухвату уклањања несрпског становништва са готово једне трећине територије у Хрватској.