Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан РПЦ прославља Соловјецке светитеље.

На данашњи дан 1845. године постављен је камен-темељац за други по величини храм у Русији, у граду Јељцу Липецке области — Вазнесењски сабор.

На данашњи дан 1848. године рођен је србски генерал лужичкосрбског порекла Павле Јуришић - Штурм, један од најистакнутијих србских официра у балканским ратовима и у Првом светском рату, веома заслужан за блиставе победе српске војске над аустроугарском армијом у Церској и Колубарској бици. У српску војску је примљен 1876. године као добровољац са чином поручника и већ се у српско-турском рату 1876-1877. године истакао као командант Шабачког и Посавско-тамнавског батаљона. У српско-турском рату 1877-1878. веома успешно је командовао Првим добровољачким пуком, потом Крајинским комбинованим пуком у борбама код Беле Паланке и Пирота. У српско-бугарском рату 1885. командовао је Шестим пуком Дринске дивизије, у Првом балканском рату 1912-1913. Дринском, а у Другом балканском рату 1913. Дунавском дивизијом. У Првом светском рату је 1914. као командант Треће армије примио први удар знатно надмоћније аустроугарске Пете армије и успорио њено напредовање, што је омогућило српским снагама да се прегрупишу за Церску битку. Трећом армијом је командовао и у Колубарској бици и на Солунском фронту до августа 1916.

На данашњи дан 1854. године рођен је србски краљ Милан Четврти Обреновић, током чије је владавине Србија стекла међународно признање као независна држава. Постао је кнез 1868, после убиства кнеза Михаила Обреновића и у спољној политици се испрва ослањао на Русију. Под притиском јавног мњења објавио је 1876. године рат Турској, који је 1877. године неуспешно окончан. Исте године је, под утицајем Русије, поново заратио с Турском, овог пута успешно, па је Србија 1878. године из рата изашла ојачана, добивши врањски, нишки, пиротски и топлички округ, а у јулу исте године на Берлинском конгресу и формално јој је призната независност. Међутим, после Санстефанског уговора склопљеног у марту 1878. године који јесте фаворизовао Бугарску, његово окретање ка Аустро-Угарској представљало је страшно понижење за србски народ и србску државу. Године 1881. закључио је са Аустро-Угарском монархијом тајну конвенцију, такозвани Бечки споразум, којим је практично предао србски суверенитет у руке ове папистичке монархије. Његово најамништво је ишло толико далеко да се том срамном конвенцијом обавезао да неће радити против аустроугарских интереса у Босни и Херцеговини нити склапати споразуме с трећим земљама без претходног договора с Аустро-Угарском. Вероватно погађате да је све то могао урадити само са напредњачком владом. Прогласио је 1882. године Србију краљевином, а себе краљем, а 1883. године је у крви угушио Тимочку буну. Кад се Бугарска 1885. ујединила са Источном Румелијом, на наговор Аустро-Угарске јој је објавио рат да би заузео део бугарске територије и тако вратио наводно поремећену равнотежу на Балкану. После срамног пораза у том рату, који је, уз то, неодлучно и невешто водио, Русија је а не Аустро-Угарска спречила Бугаре да после победе на Сливници потпуно понизе Србију и заузму велики део њене територије. Била је то једина победа у историји Бугара над Србима, јер је тај рат био потпуно непотребан и одговарао је само бечким масонским круговима и никоме више. Под великим притиском незадовољне јавности коначно је 1889. године абдицирао у корист малолетног сина Александра, а 1901. године је умро у Бечу. Болесна мржња напредњачке власти према Русији ишла је толико далеко, да су због русофилије протерали и Митрополита Михаила и са Београдске Високе школе протерали изучавање руског језика, али је на срећу његов син Александар брзо почео да србски брод чупа из погубног германског загрљаја и да га окреће ка братском истоку у лицу Православне Русије… То је и био разлог његовог бруталног и ритуалног убиства које је организовала масонерија 1903. године…

Од тога дана, од 9 до 14 августа 1877. године (јулијански календар) вођене су најжешће борбе за Шипкински превој у Бугарској. Витешка руска војска под командом генерала Ф.Ф. Радецког и Н.Г. Столетова одбила је упорне нападе много бројнијих снага Турака под командом Сулејман-паше. Браниоци Шипке су одбијали и по 14 напада дневно. Руски губици износили су убијених и рањених 3942 човека (од њих 531 Бугарин), Турака – 6411 људи. Пет месеци су бранили Шипку «балкански орлови» до преласка Руске армије у офанзиву па је превој Шипка постала симбол словенског братства. „Братушке-предатушке“ како би рекли Руси (братушке-издајници) су само 37 година касније, пошто су ослобођени турског ропства углавном руском крвљу, ушле у рат против Русије и заболи нож у леђа Србији која је у том тренутку била распета на Крсту у рату против три моћне империје (Немачке, устро-Угарске и Турске) На данашњи дан 1914. године, после тешке болести упокојио се Михаил Григорјевич Акимов, министар правде а потом и председник Државно савета. Овај потомак руске аристократске породице је по окончању правног факултета Московског универзитета, прошао све ступњеве судске хијерархије и 1899. године је као велики зналац судске праксе и беспрекорно частан човек био одређен за члана Кривично-касационог ресора Правитељствујућег Сената. Конзервативно-монархистички поглед на свет Акимова и репутација присталице законитости довеле су га до тога да га је 1905. године Император Николај II поставио за министра правде. На том положају је знатно ојачао правосудни систем за борбу против револуционарног хаоса. Император Николај II високо је ценио његове квалитете, а Акимов никада није скривао своја монархистичка убеђења.

На данашњи дан 1936. године, у селу Доња Црнућа рођен је познати србски песник Добрица Ерић.

На данашњи дан 1940 године упокојио се Владимир Стржижевски (р. 1894), руски ратни пилот-ас из Првог светског рата, а потом цивилни пилот Краљевине Југославије.

На данашњи дан 1941. године, трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату продрле су до Лењинграда, чиме је почела битка за град, завршена у јануару 1944. године победом Црвене армије. Током опсаде живот је, махом од глади, изгубило 620.000 становника Лењинграда.

На данашњи дан 1942. године, умро је руски балетски играч, кореограф и педагог Михаил Михајлович Фокин, реформатор класичног стила игре. Као кореограф је настојао да споји игру, музику и сликарство. Многе његове кореографије изводе се и сада: "Половецке игре", "Шопенијана", "Силфиде", "Жар-птица", "Петрушка", "Франческа да Римини", "Шехерезада", "Сан о ружи", "Смрт лабуда".

На данашњи дан 1960. године прва србска алпинистичка експедиција је освојила врх Мон Блан.

На данашњи дан 2001. године умро је Петар Цвејић, редитељ РТБ-а.

На данашњи дан 2005. године Марија Шарапова је постала прва Рускиња која је стигла до места број један у свету међу тенисеркама.

На данашњи дан 2006. године, руски авион са 170 путника и чланова посаде срушио се у источном делу Украјине, после неуспешног принудног слетања.