16. октобар / 3. октобар

Minskizjaslav Данас Се сећам Великог Кнеза Кијевског (од 1054. године с прекидима), старијег сина Јарослава Мудрог, Изјаслава Јарославича (око 1024-1078)

На данашњи дан 1813.године почела је "Битка народа" код Лајпцига у којој су Наполеонове трупе доживеле пораз од непобедиве армије Руске Империје која је већ била сломила кичму Наполеону, којој су се у тој бици придружиле и савезничке армије Пруске и Аустрије.

На данашњи дан 1837. године, србски кнез Милош Обреновић укинуо кулук - бесплатан рад сељака за нахијске старешине и свештенство. У томе се претеривало, што је било повод за одметање сељака у хајдуке. Кулук је више пута забрањиван, али су указом кнеза Милоша укинути сви његови видови, осим кулука за одржавање путева и мостова.

sii03 На данашњи дан 1923. године упокојио се Лав Александрович Тихомиров, један од тројице великих идеолога руског монархизма (уз двојицу Константина - Победоносцева и Леонтјева). Студирао право и медицину и у младости се заносио револуционарним идејама, па је ухапшен и чак четири године одлежао у затвору Петропавловске тврђаве. По пуштању на слободу, протеран у Новосибирск под присмотром. И после тога се није одмах опаметио, него чак ушао у редове терористичке организације „Народна воља“. После убиства Императора Александра II послао је Господару Александру III претеће писмо у име Извршног комитета «Народне воље». После разбијања партије током 1882. године, побегао је у иностранство, па је у Паризу заједно са П.Л. Лавровим уређивао «Вестник Народне воље». Међутим у емиграцији долази до потпуног преокрета у души Тихомирова и он се почео искрено кајати због својих ранијих дела. Године 1888 написао је сјајну покајничку брошуру „Због чега сам престао бити револуционар?“ и предао цару Александру III молбу за помиловање. Тихомирову је опроштено и дозвољено да се врати у земљу, а први корак по повратку била је псоета гробу Цара који је убијен од стране терориста из «Народне воље». Године 1890 је ослобођен полицијског надзора и сели се у Москву где се бави књижевном делатношћу. бивши револуционар тако постаје сарадник најзначајнијих контервативних монархистичких часописа попут «Руског Вестника», «Московских ведомости» и «Руског обозренија». Написао је мноштво значајних радова о монархистичкој идеологији, али је свакако његово најзначајније дело његова фундаментална књига «Монархистичка државност» која је изашла из штампе 1905. године. Он је први опширно истраживао феномен Самодржавља уопште и руског Самодржавља посебно. Тихомиров је тврдио да избор принципа врховне власти зависи од моралнопсихолошког стања нације. Ако је «у нацији жив и здрав неки свеобухватан идеал моралности, које све у свему приводи до спремности сопственог добровољног потчињавања, онда се појављује Монархија, јер тада за врховно господарење моралног идеала нису потребне силе физичке (демократске), није потребно тражење и тумачење тог идеала (аристократија), него је само потребно његово најбоље изражавање, на шта је најспособнија одређена личност као биће морално разумно, и та личност мора бити постављена у пуну независност од свих спољашњих утицаја». У Смутно време 1905-1907 Тихомиров је учествовао у монархистичким покретима, писао је реферат и за скуп «Русског Собрања». Године 1909. постао је уредник знаменитих «Московских ведомости» а 1913. године напушта новинарство и пресељава се у Сергијев Посад где се и упокојио. Ту је практично до краја живота радио на свом другом фундаменталном раду «Религиозно-филозофске основе историје» који је због револуционарне пошасти издат тек крајем ХХ века! Упокојио се на данашњи дан 1923. године а његов син је стекао духовно образовање и потом постао Епископ РПЦ.

220px Szárits János На данашњи дан 1910. године, један од пионира србског ваздухопловства Иван Сарић пред више хиљада знатижељника извео у Суботици лет дрвеним "монопланом" који је сам конструисао. Уздигао се на висину од 30 метара и у широком луку облетео коњичко тркалиште. Сарићев "моноплан" чува се у Музеју ваздуохопловства у Сурчину.

Hram Velikomuchenika Nikity 3 Данас РПЦ прославља св. исповедника Агафангела, митрополита Јарославског и Ростовског, почасног председника Јарославског оделења монархистичког Савеза Руског Народа, који се упокојио 1928. године.

На данашњи дан 1968. године Москва и Праг потписали споразум о останку совјетских трупа у Чехословачкој, које су с јединицама других земаља Варшавског пакта ушле у ту земљу 21. августа 1968. и срушиле реформистичког шефа Комунистичке партије Александра Дубчека и његову владу.

Mihailo S. Petrov 1902 1983 На данашњи дан 1983. године умро је србски сликар и ликовни критичар Михаило Петров, један од водећих учесника у великом преображају уметности у Југославији између два светска рата. Био је професор Академије примењених уметности у Београду. Илустровао је многобројне књиге.