Миленко Јахура
"Музеј жртава геноцида", нема морално, нити грађанско- стварно право да држи и излаже столицу пребиловачке учитељице и мученице Стане Арнаут. Није је добио од човека ( пок. Душан Надаждин из Пребиловаца) који је био њен савесни држалац. Други Надаждин, пок Милан Надаждин, из Београда, који није био из Пребиловаца, већ из села Бољуни код Стоца, однео је столицу из Пребиловаца у Београд, пред претходни рат у БиХ. Пошто су Пребиловци били окупирани и разорени, пок. Милан је мислио да се никада неће ни обновити, нити бити насељени својим предратним житељима.
Према таквом свом размишљању он је ову столицу предао Вељку Ђурићу Мишини, тадашњем управнику музеја, који музеј тада и није имао неку поставку. Пошто су Пребиловци по други пут васкрснули крајем прошлог века и пошто удружење је "Српско национално друштво Пребиловци" обновило зграду Дома, претходно основне школе "Краљ Милутин", у којој СПЦО Чапљина, дало КЉУЧНИ допринос обнови Храма и пошто је СПЦО Чапљина и МЗ Пребиловци отворила библиотеку "Света Стана Арнаут" ред је да господин Дејан Ристић, као директор МЖГ, оригиналну столицу врати где јој је и место , у просторију где је радила и становала Света мученица Стана!
Осим предметне столице музеј однедавно располаже и судско медицинским вештачењима жртава есхумираних из јама 1990/91. То вештачење је наручио Пребиловачки одбор за отварање јама, коме су су се придружили касније и друга српска села из Доње Херцеговине. Институт за судску медицину у Београду није имао основ да МЖГ уступа материјале тога Одбора чији је једини правни и прави следбеник Српско, национално друштво Пребиловци(Пребиловци Знамен).
Нажалост, више младих дипломираних историчара, некадашњих мојих лажних пријатеља, користи прилику да преко музеја и његове управе, ради своје афирмације, води против мене прљави рат, користећи томе и поменути музеј. Ништа они не знају о Пребиловцима што ниси научили од мене или материјала које сам им ја уступао. Њихове теорије, да истраживање хрватских злочина могу радити само они. О каквом образу тих људи се мож говорити када се, после теренског истраживања са мном одустали од уговорене обавезе на пројекту "Археолошко истраживање Пребилоцаца?!
Па су још сматрали нормалним и сходним да они сами, тј. без мене, "старог пријатеља" држе приче у амфитеатру Храма?! То је лишено сваког основа и смисла јер дипломирани правници, који су радили у правосуђу и адвокатури су далеко оспособљениије да воде истраге одн. истраживање извршених ратних злочина. Надам се да ће из ове објаве и то научити. А, уосталом, ти дипломци историчари су сами рекли да они презиру тај теренски, истражни рад. У њему се морају саслушати и "баба Ђује" , по удаљеним селима, а господи је лакше да користе туђи рад и доброту.
Извор: ФБ страница Миленка Јахуре
Фото: РУНЕТ
Опрема текста: Саборник
