Академик Василије Крестић

Screenshot 2022 05 01 071620Од времена кад је изабран за члана Српске академије наука и уметности, Дејан Медаковић обављао је разне и одговорне функције у установи коју је веома уважавао и био је поносан што је постао њен члан. Осим што је био члан многих њених научних одбора и комисија, био је секретар Одељења историјских наука и у том својству члан Предсеништва. Био је и генерални секретар САНУ, а затим њен предсеник.

Широко образован, пространих знања и умећа, Медаковић је као челни човек Академије на најбољи начин умео да заступа интересе установе и да је представља подједнако успешно не само у нашој земљи већ и у иностранству. Зрачио је својим манирима и господственим опхођењем. Умео је да уздигне Академију на највиши ниво, да и за себе и за институцију коју је представљао стекне дужно поштовање.

          Као генерални секретар и председник налазио се на челу Академије у годинама када је САНУ била мета многих прозивки, вређања и напада. У уверењима постојан и моралан, Медаковић је и јавним иступима и многим писаним текстовима упућеним на разне стране, разним личностима, домаћим и страним моћницима, бескомпромисно, храбро и аргументовано одбијао нападе и бранио нашу највишу научну установу, која се недужна нашла на удару твораца новог светског поретка и оних који су били спремни слугански да му се ставе на располагање. Кад је код појединаца уочавао знаке слабости, малаксалости и спремности на попуштање и предају, бивао је тужан и огорчен, уверен да академици не би смели да подлежу притисцима, да би морали да остану постојани и доследни својим уверењима, да би морали да буду узор моралне чврстине обичним грађанима.

 Screenshot 2022 07 13 153514

Академика Медаковића као врхунског интелектуалца красиле су многе сјајне особине. Једна од њих, коју и овом приликом ваља поменути, јесте његов патриотизам, његова дубока оданост народу и држави којима је припадао. Све муке, недаће и страдања кроз које је пролазио српски народ, тешко је подносио и стално се питао где је излаз и шта нам ваља чинити. Посебну бригу исказивао је када је била реч о урушавању угледа и значаја националних институција, попут Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, Матице српске и наших универзитета. Питање очувања угледа поменутих установа доводио је у најтешњу везу с питањем националног опстанка, па је стога у многим његовим јавним иступима то била незаобилазна тема.

          Као значајне особине академика Медаковића треба истаћи његову стваралачку ватру, његов sacer acris, огромну радну енергију, дисциплину и систематичност. Захваљујући тим особинама, настало је велико и разноврсно дело    трајне вредности. Настале су књиге о српском бароку, о старим гравирама, графикама српских штампаних књига, српским сликарима и манастирима, српској уметности XVIII и XIX века, Србима у Бечу и Загребу, монографија о Дунаву, настале су књиге Ефемерис, збирке песама, приповедака, Дани сећања и многе друге. За то велико дело Медаковић је добио многа престижна домаћа и угледна страна признања. Иако је у нашој средини по способностима и достигнућима без сумње вансеријска личност, он је, на нашу жалост, имао и горких тренутака у животу. То је очигледно           у нашој средини судбина научника, па и тако значајних какав је био Медаковић.

Као вишегодишњи секретар Одељења историјских наука могу да кажем да је Медаковић увек био и да је до последњих дана остао један од најактивнијих и најкреативнијих чланова Одељења. Искричавих идеја, неисцрпних планова и визија, Медаковић је свакад настојао да се испоштују највиши научни критеријуми, да о многим, често веома деликатним питањима, не само научним већ и ширег национално-политичког значаја, заузме ставове који ће одговарати значају и улози САНУ као највише националне