Свети владика Николај (Велимировић)

Јеванђеље о крсту и спасењу душе (протумачено и у недељу после Крстовдана)

Марко 8. 34-38; 9, 1. Зач. 3.

krstopoklona21Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили. Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек. У својој муци и немоћи болесници траже лекара који ће им дати лек од муке и немоћи. Нико не тражи лекара који би давао што слаће лекове, него свак тражи лекара који зна поуздан лек, без обзира да ли је тај лек сладак, или горак, или безукусан. И што горчији лек један лекар преписује болеснику, и што тежи начин лечења, то, изгледа, болесници више вере имају у таквога лекара. Зашто људи само из руку Божјих не подносе горак лек? Зашто траже и очекују само посластице из руку Божјих? Зато што не осећају тежину своје болести од греха, те мисле да се само посластицама могу излечити. О, кад би се људи запитали: зашто су сви лекови за телесне болести тако горки? Дух Свети би им одговорио: зато да буду слика и изображење горчине лекова духовних. Јер као што су телесне болести слика и изображење болести духовних, тако су и телесни лекови слика и изображење лекова духовних.

Нису ли болести духа, ове главне и праузрочне болести, много теже од болести телесних? Како онда да лекови за дух не буду горчији од лекова за тело?

Опширније...

На „Недељу торжества Православља“ препоручујемо једну проповед Патријарха Павла коју је одржао на светој Литургији управо у првој недељи Великог поста, на Недељу победе Православља, у цркви Светих царева Константина и Јелене, 16. марта 1997.

121687045У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас прослављамо, браћо и сестре, прву недељу светог и Великог Часног Поста која се назива недеља Православља, јер је у IX веку, 852. године када је православље надвладало иконоборство, одређено да ова недеља буде прослава управо тога славља, православља.

Наиме, било је и царева и епископа и других људи који су сматрали да су иконе недоличне у цркви православној. Ваљда из жеље да хришћанству на лак начин приђу и муслимани који немају никаквих икона, а такође и Јевреји, па под тим притиском и ти епископи и ти цареви желели су да се из Цркве уклоне иконе. Међутим, браћо и сестре, иконе су у Цркви од почетка. Јесте да у Старом Завету Господ у десет Божијих заповести наређује: "Не чини себи лика нити кипа, нити онога на земљи доле, немој им се клањати нити им служити". Али у речи Господњој речено је и ово: рекао је Мојсију да не чини никакве слике нити кипове јер вели: "ниси видео Бога који се јавио . Шта то значи? Свети Јован Дамаскин каже: то значи кад га будеш видео, Бога у телу, онда можеш да чиниш иконе, јасно. И отуда је Црква Божија, по рођењу, односно по утеловљењу Сина Божијега, Његовом страдању и васкрсењу, почела и да слика иконе и да им се клања. Не клањамо се, браћо и сестре, по речи Светог Василија и свију светих нити оном материјалу, оној боји, нити оном злату, нити сребру или металу на коме је икона изображена, него се клањамо личности коју та икона изображава. Онако слично као што и ви сви ми нећемо слику, фотографију свога оца или мајке да бацимо некуда, него је ставимо на видно место, јер они представљају лик нашег родитеља, а то за нас није безначајно, а камоли кад је у питању лик Божији и Његових светих.

Опширније...

БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК ЊУЈОРШКИ

 

1 Met Phil w CrossПравославна црква сутра торжествено празнује дан посвећен самој нашој православној вери, јер се сутрашњи дан тако и назива Торжество православља. Црква празнује своју победу над свим својим непријатељима, који су током хиљаду година устајали против Ње и Њеног учења. Тешким путем, крсним путем, многоскорбним и многострадалним путем ишла је Црква. Тај пут остаје и данас, нарочито данас. Али верно је слово Божанственог, Благог Оснивача Цркве, који је рекао, када је апостол Петар, не само у своје, већ и у име целог сабора апостола, исповедио веру у Њега, као у Сина Бога Живога. Господ Је на то апостолско исповедање рекао да ће на тој вери, на камену тог исповедања, Он саздати Своју Цркву и врата ада тј. сви адски напори тамних сила, неће Цркви одолети.

А те тамне, адске силе одмах су се на Цркву обрушиле. У прво време – кроз неверујуће Јевреје, књижевнике, фарисеје, чланове синедриона – Христове непријатеље. Они су се надали да ће претњама и разноразним злостављањима да угуше хришћанство, али, наравно, нису успели. Када су видели да се хришћанство распрострањује и шири, схватили су да не могу да га победе и почели су на сваки начин да побуђују државну, паганску римску власт на гоњење Цркве Христове.

Та власт се обрушила на Цркву свим својим моћним државним апаратом – мучењима, истјазавањима. Паганска држава је деловала свим врстама насиља како би победила и уништила хришћанство, али је на крају сама та држава била побеђена. Нарочито су на почетку и на крају гоњења била љута и страшна: прва Неронова гоњења, када је наредио да се хришћани разапињу на крстове и да их затим живе спаљују, и последња гоњења цара Диоклецијана, који је, на крају крајева, потпуно обезумљен издао едикт (одлуку) да се сви хришћани у држави истребе до последњег.

Опширније...

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com