Реч пастира
Свети Николај Србски
Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагашена себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског.
Свети Тихон Московски
Данас ми, љубљени сународници, спомињемо свештено крунисање Цара нашег, и на данашњи дан сматрам пригодним да разговарам са вама о самодржавној власти, која је својствена руским царевима. Ми, који живимо далеко од домовине, у земљи туђој (у Америци), међу људима, који мало или уопште не познају нашу земљу и њене установе, врло често чујемо критике, подсмехе и осуде нама блиских и драгих установа. Таквом нападу посебно је подложно самодржавље, један од темеља руске државе.
Свети Николај Србски
Ево нас у Јерусалиму, највећем духовном разбојишту у историји рода људског. То је Косово поље човечанства. Многе битке ту су бијене између војски царства небескога и војски царства земаљскога. Војске царства небескога увек су изгледале слабије, и увек поражене пред победу. Вођ војски царства небескога, Спаситељ наш Исус Христос, водио је главну битку на овоме месту, и однео главну победу. Све борбе после Њега, које воде Његове светлоносне војске, личе на Његову битку како по мукама тако и по победама.
