Реч пастира
Свети Николај Србски
Поштовани читаоци, ову предивну беседу изговорио је златоусти србски владика на данашњи дан пре 93 године у Саборној цркви у Београду. Руској браћи честитамо празник равноапостолног Крститеља Русије Владимира...
† † †
Наша браћа Руси, празнују данас свој празник. Православљају једног великог и светог мужа, који се упокојио у Господу пре 917. година. Једне исте године, 1015, у размаку од седам недеља, упокојила се два словенска кнеза, два светитеља, два Владимира. Једно је свети Јован Владимир, кнез српски, прозван Елбасанским, а друго свети Владимир, велики кнез Кијевски.
Постоји у умирању људи као и у рађању неки тајанствени ред, који наша људска логика још није ухватила. Ако би било по сличности душа свети Јован Владимир, светац од детињства до смрти, више је личио на кнеза Александра Невског, потомка Владимира Кијевског него ли на овог последњег, који је тек после бурне паганске прошлости почео живети хришћанским животом. Може се само рећи да је име Владимир постало врло популарно, и то код Срба због светог Јована Владимира, а код Руса због Владимира великог кнеза Кијевског, данашњег слављеника Руског народа.
Свети Николај Србски
Чудом Божјим Јован у свет дође,
Ка ‘но Исак Сарин и Аврамов,
Чудом Божјим оста у животу
Свети Николај Србски
Има ли српски народ још пријатеља у свету? Има, но, више непознатих него познатих. Описаћу једног од непознатих – једног, но, трудољубивог и светог.
Монах са камилавком на глави ишао је 9. октобра 1951. године улицама Марсеља, ка пристаништу. Пажљиво је разгледао тротоар и као да је нешто тражио. Када је то нашао, зауставио се насред улице. Била је то спомен-плоча на тротоару која је обележавала место погибије краља Александра и француског министра Бартуа. Монах се прекрстио, навукао епитрахиљ, запалио свећу, поставио је на плочу и почео да служи парастос краљу Александру, на седамнаесту годишњицу од његове смрти. Улични саобраћај је заустављен, дотрчала је полиција, брзо се окупила маса знатижељних Француза и сазнавши о чему се ради, почела се побожно крстити и молити Богу за покој душе великог покојника. Завршивши парастос, свештеник је покропио плочу вином, учинио дубоки поклон и удаљио се без речи, лагано.
