Реч пастира
Свети Филарет Вознесенски
Ево већ се завршава, љубљени, прва седмица. Завршава се и пост оних који се припремају да се причесте Св. Христовим Тајнама на Божанственој Литургији – или сутра или прекосутра, у недељу. А сада, они који завршавају пост, треба да исповеде своје грехе да би се над њима савршило Тајинство покајања, које обично код нас претходи Тајинству св. Причешћа. Треба приметити да у старо, добро време код нас, у Мајчици Русији, нису тако постили пред Причешће1, као сада.
Прво, нормалним, уобичајеним поретком, уопште се није сматрало то да човек пости једанпут годишње, како то раде у наше дане. Сматрало се уобичајеним то да се пости сваки пост: Велики пост, Петровски, Успенски и Божићни, при чему су у дугим постовима многи постили за причешће двапут а неки и више; многи, усрдни, постили су још, мимо постова, пред дванаест великих празника, пред престоне празнике својих храмова, својих парохија, пред свој имендан (Дан анђела код Руса – прим. прев), рођендан и.т.д.
Епископ Нестор (Доненко)
Сусрет са оцем Кирилом је посебно искуство у човековом животу. Једна је ствар знати да постоје свеци, а потпуно је друга доћи у додир с њима у реалном животу. Нека је то молитва за време богослужења, или заједничка трпеза, или просто разговор који се не дотиче узвишених богословских тема, које отац Кирил, по правилу, није подстицао. У свим случајевима овакав сусрет је провиденцијални и открива тајанствене стране бића, дотиче се дубоких струна људске душе и помаже да се открије оно важно и скривено, што се због неког разлога налазило у дубини срца и за чије постојање ниси потпуно могао да претпоставиш.
Митрополит Филарет Вазнесенски
...Држи се црквеног начина живота, хришћанине! Некада је о. Јован Кронштатски указивао на то да се човек који је веран Цркви и испуњава заповести Господње, испуњава црквене законе, свештена правила, црквени устав (типик) – налази унутар црквене ограде под крепком заштитом црквене благодати. Тада ће и он сам одолети, одолеће и његова породица, ако се само у њој буде сачувао бодри црквени, хришћански, строги руски дух. А ако тога не буде онда – тешко томе хришћанину и његовој породици. Значи да су они већ отровани и побеђени духом опште распуштености.
