Реч пастира
Протојереј Јован Пламенац
Напомена уредника: Поштовани читаоци, пријатно сам изненађен да је отац Јован у овом контексту поменуо догађај из 2021. године, на Крстовдан и сматрам да није сувишно кратко појашњење. Предводио сам једну групу руских поклоника из Омске митрополије и том приликом за 11 дана обишли смо велики број србских светиња. На Крстовдан смо били на Литургији а потом и дивном послужењу у храму Свих Светих на Великом Пијеску код Бара, где нам је домаћин био отац Јован Пламенац. Стајао сам отприлике на месту где се налазио Олтар у древном храму са оцем Јованом, наспрам групе са руском браћом и сестрама и преводио очеве речи. Руси су фотографисали у неколико наврата и из различитих положаја, у различито време. Нико није видео никакву светлост, али када су у аутобусу почели да разгледају фотографије, видели су на свим сликама необичан зрак светлости који пролази између мене и оца Јована. Моја прва помисао је била, да можда Господ указује да још треба копати, да се ту налази нека светиња. Међутим, отац Јован је изнео вероватнију претпоставку - пошто се светлост појављује у разрушеним храмовима који вапију за обновом - да нам то Господ шаље сигнал да се приступи обнови тих светиња. Нисам желео раније ту фотографију да износим у јавност, али после ових речи оца Јована, сматрам да то не треба да се скрива од очију јавности. Следи текст оца Јована Пламенца са његове Фејсбук странице...
† † †
Свјетлосни стуб и у Доњим Подима
Да ли је овај необични свјетлосни стуб који нас прати на црквиштима и недовршеним црквама најава обнове и довршетка ових цркава?
Сваки пут видјели смо га на фотографијама, без обзира из којег угла су начињене.
Први пут нам се појавио на Великом Пијеску, на празник Воздвижења Часног крста 2021. године, када је Ранко Гојковић код нас на Литургију, након што су посјетили храм Светог Саве у Београду, те манастире Рукумију, Велику Ремету, Крушедол, Гргетег, Жичу, Студеницу, Сопоћане, Ђурђеве Ступове, Острог, Дајбабе и Цетињски манастир, довео поклоничку групу из Омска, у Сибиру.
Свети Николај Србски
Простре блудница косе пред Тебе Господе,
пружи Јуда руке безаконицима;
она да прими опроштај,
а овај да прими сребрнике.
Први грех који се показао у ономе свету духовноме јесте завист. Сатанаил је позавидео величини Створитеља свога, због чега је одбачен и бачен у поноре паклене таме. Кад је он отпао од Бога, отпало је и име Божије из његовог имена. Јер име Божије на јеврејском јесте Ил. Као у речи Емануил или Михаил или Гаврил. Сатанаил је од тада прозват Сатана. Но Сатанаилова завист је била везана са гордошћу, као то што обично бива. Јер он је помислио – као што сваки отпадник од Бога и данас помишља – да он може боље и мудрије од Бога управљати овим Божијим светом.
Свештеник Георгиј Максимов
(Проповед на Матеја, 24: 45-51)
Драга браћо и сестре, у данашњем читању Јеванђеља Господ нас призива да будемо будни у духовном животу и указује да слуга који изгуби ово бдење почиње да пада у разне грехе и на тај начин губи своје спасење. Мислим да то сви знамо из искуства, јер непажњом чинимо многе грехе. Ретко се дешава да оцрковљени хришћанин који искрено верује у Господа, свесно одлучи да почини неко зло. Наравно, такви падови се дешавају, али ипак, слава Богу, не тако често. А значајан број грехова представљају греси које ми допуштамо себи, пре свега услед глупих навика које су се укорениле током много година живота проведеног у неверовању. Као друго, због тога што нам је ум расејан и немамо будност на коју нас призива Господ. То јест, унутрашње трезвености и усмеравања погледа нашег ума ка Богу.
