БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК ЊУЈОРШКИ

 

1 Met Phil w CrossПравославна црква сутра торжествено празнује дан посвећен самој нашој православној вери, јер се сутрашњи дан тако и назива Торжество православља. Црква празнује своју победу над свим својим непријатељима, који су током хиљаду година устајали против Ње и Њеног учења. Тешким путем, крсним путем, многоскорбним и многострадалним путем ишла је Црква. Тај пут остаје и данас, нарочито данас. Али верно је слово Божанственог, Благог Оснивача Цркве, који је рекао, када је апостол Петар, не само у своје, већ и у име целог сабора апостола, исповедио веру у Њега, као у Сина Бога Живога. Господ Је на то апостолско исповедање рекао да ће на тој вери, на камену тог исповедања, Он саздати Своју Цркву и врата ада тј. сви адски напори тамних сила, неће Цркви одолети.

А те тамне, адске силе одмах су се на Цркву обрушиле. У прво време – кроз неверујуће Јевреје, књижевнике, фарисеје, чланове синедриона – Христове непријатеље. Они су се надали да ће претњама и разноразним злостављањима да угуше хришћанство, али, наравно, нису успели. Када су видели да се хришћанство распрострањује и шири, схватили су да не могу да га победе и почели су на сваки начин да побуђују државну, паганску римску власт на гоњење Цркве Христове.

Та власт се обрушила на Цркву свим својим моћним државним апаратом – мучењима, истјазавањима. Паганска држава је деловала свим врстама насиља како би победила и уништила хришћанство, али је на крају сама та држава била побеђена. Нарочито су на почетку и на крају гоњења била љута и страшна: прва Неронова гоњења, када је наредио да се хришћани разапињу на крстове и да их затим живе спаљују, и последња гоњења цара Диоклецијана, који је, на крају крајева, потпуно обезумљен издао едикт (одлуку) да се сви хришћани у држави истребе до последњег.

Опширније...

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

Poslednji Sud BalamandА када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели с њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце с десне стране себи, а јарад с лијеве. Тада ће рећи Цар онима што му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца мојега; наследите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. Тада ће му одговорити они говорећи: Господе, кад те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.(Јев.Мт зач. 106. (25, 31-46)

Опширније...

Житије светих из Пролога Св. Николаја Велимировића

 

justin simeon 01СВОЈ НАРОД СИ УПУТИО КА СВЕТЛОСТИ БОГОПОЗНАЊА, СВЕТИ СИМЕОНЕ.

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан.

      Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.

Тропар (глас 1):

Просветивши се Божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости Богопознања, свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

Опширније...

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com