Реч пастира
Протоиерей Александр Шаргунов
Почитать святого, говорит святитель Иоанн Златоуст, значит не только обращаться к его молитвенной помощи, но приобщаться его подвигу всей своей жизнью. Бог не оставляет Церковь во времена тяжких испытаний, но воздвигает из ее среды «мужей силы и разума». Именно об этом даре молимся мы среди сегодняшних потрясений — не менее ужасных, чем те, что пережило наше Отечество в самый трудный период своего существования — в XIII веке. Русская земля навсегда обязана благоверному князю Александру Невскому своим объединением и величием. Значение подвига этого святого для русской истории точно выразил извещенный свыше во время богослужения о его преставлении митрополит Кирилл: «Братия, знайте, что уже зашло солнце земли Русской» (в памяти невольно как эхо звучат слова, сказанные по поводу кончины другого Александра, тезоименитого святому князю: «Солнце русской поэзии закатилось»).
Свети Јустин Ћелијски (део беседе на Усековање)
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.
Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ногу. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.О овом мученичком скончању светог Претече преподобни Јустин потресно сведочи:
Епископ Звроничко-Тузлански Фотије
Живимо у временима ћутологије,
ћути бре, да те неко не чује,
а шта ако чује?
неће рећи, може чути неко трећи
који ћутологе прати, откуцава
и права ћутолозима нарушава
