Реч пастира
О. Крсто Станишић
НАТО православљу је јасно да своје ставове не може до краја прогурати у условима у којима Црква има своје историјско и светоотачко утемељење, зато што су њихови ставови толико у супротности са светим оцима да их је немогуће надогради на историјско искуство Цркве.
Зато прибјегавају једном веома лукавом плану: тај план је недавно артикулисао и један професор теологије, сматрајући да Црква пати од окошталости због наслаганог историјског искуства. Ићи напријед је по њему немогуће без “поништења претходних ставова и сагледавања “истине” која јесте Царство Божије”, које по аутору очигледно није вјечно и непоролазно, него се стално прилагођава новим трендовима, а ексклузивно право на тумачење његових тренутних ставова вјероватно има само турски патријарх.
Протојереј Јован Пламенац
Поштовани читаоци, из часописа "ПЕЧАТ" преносимо изванредан текст оца Јована Пламенца, који тера верујуће људе на размишљање. Послушност јесте једна од највећих врлина црквеног живота, али како бити послушан онима који су непослушни Цркви? Текст преносимо у целини...
† † †
Црква је богочовјечанска установа. Она је и земаљска и небеска, материјалног и нематеријалног свијета, и једна јој је глава – Исус Христос. Господ Исус Христос је установио Цркву и он њом управља, у материјалном свијету преко епископата.
Свети Филарет Вознесенски
Ево већ се завршава, љубљени, прва седмица. Завршава се и пост оних који се припремају да се причесте Св. Христовим Тајнама на Божанственој Литургији – или сутра или прекосутра, у недељу. А сада, они који завршавају пост, треба да исповеде своје грехе да би се над њима савршило Тајинство покајања, које обично код нас претходи Тајинству св. Причешћа. Треба приметити да у старо, добро време код нас, у Мајчици Русији, нису тако постили пред Причешће1, као сада.
Прво, нормалним, уобичајеним поретком, уопште се није сматрало то да човек пости једанпут годишње, како то раде у наше дане. Сматрало се уобичајеним то да се пости сваки пост: Велики пост, Петровски, Успенски и Божићни, при чему су у дугим постовима многи постили за причешће двапут а неки и више; многи, усрдни, постили су још, мимо постова, пред дванаест великих празника, пред престоне празнике својих храмова, својих парохија, пред свој имендан (Дан анђела код Руса – прим. прев), рођендан и.т.д.
