Реч пастира
Протојереј Јован Пламенац
Када не можемо да обујмимо габарите нечије личности, ми за тог човјека кажемо да је – необичан. Управо такав је био Љубо Перуновић.
Љубомир Јованов Перуновић рођен је 24. фебруара 1935. године у Туњеву, у Пјешивцима, подно манастира Острога, у братству које води поријекло од Стевана Потолића из Бањске на Косову, који је погинуо у бици на Косовом пољу 1389. године. Вишу гимназију завршио је у Крагујевцу и потом, 1960. године, Правни факултет у Београду. По завршетку факултета годину и по дана радио је у струци, јер је имао стипендију од ИТМ. Након што је одрадио стипендију, отишао је на Запад. У Француској је двије и по године учио француски језик. Онда отишао у Канаду гдје је извјесно вријеме радио физичке послове. Магистрирао је 1975. године на Одјељењу за руску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Британској Колумбији, чије је сједиште у Ванкуверу. На Државном универзитету у Берклију, у Калифорнији, слушао је предавања Чеслава Милоша о Достојевском.
Свештеник Владимир Вранић
Озбиљни научници из психологије данас упозоравају на феномен који се зове радикални друштвени конструктивизам (делом марксизам, делом постмодернизам), односно теорија да је идентитет друштвена конструкција. Теорија каже да се биолошки пол, полни идентитет, родно изражавање и сексуална оријентација разликују независно једно од другога. Сва озбиљна научна истраживања су, до пре неколико година, указивала на то да 99,7% људи има полни идентитет који је идентичан са биолошким полом. И скоро сви мушкарци и жене који су то биолошким полом и полним идентитетом, облаче се на тај начин, што у суштини и јесте родно изражавање. И ако се на све то дода и чињеница да је 97% људи у свету хетеросексуално, онда се види колико је ова теорија усиљена и научно неутемељена. Ипак, кроз државно законодавство, она постаје законска доктрина.
Из писама архимандрита Јована (Крестјанкина)
Одломак из књиге „Основе породичног живота. Размишљања и савети архимандрита Јована (Крестјанкина)“ издавачке куће „Вољни страник“
† † †
Ви сте породични људи и отац Ф. је у праву кад Вас усмерава на главно – на бригу о породици. А како и чиме то је унутрашња ствар, својим трудом, по својим могућностима. Сви треба да живимо хришћански: и монаси, и мирјани, али су путеви различити и одговараћемо за различите ствари. Стваралачки изграђујте своју породицу. И не могу сви сликари да сликају иконе, не треба толико икона колико има људи који би желели да их сликају. И свет не може без лекара, без учитеља и без уметника, јер ће осиромашити и разболеће се. Јер свако обавља свој посао и треба да га обавља као Божје послушање – с радошћу и љубављу.
