Митрополит симферопољски и кримски Тихон (Шевкунов)

Уочи лета 1915. године ситуација је постала врло опасна. Главним градом су почеле да колају хистеричне гласине о издајницима и немачким шпијунима. Поново се претећи активирала опозиција. У овом изузетно напетом тренутку Николај II је донео одлуку да лично преузме командовање армијом.

Кад је цар у августу 1915. године објавио одлуку о томе реакције су биле претежно негативне, како у Русији, тако и међу савезницима.

Али ево шта је у емиграцији написао можда најбољи историчар Првог светског рата Антон Антонович Керсновски:

„То је био једини излаз у насталој критичној ситуацији. Сваки тренутак оклевања претио је да се претвори у пропаст. Главни врховни командант и његови сарадници више нису могли да се изборе са ситуацијом – требало их је хитно заменити. А пошто Русија није имала војсковођу главног врховног команданта је могао заменити само цар.“ 1)

Опширније...

Свети Николај Србски

Тропар (глас 4):

Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.

Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом. По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.

Опширније...