Свети Николај Србски
Константину цару крст се светли јави,
Константин га виде и Бога прослави.
To знамење беше Сина Божијега,
Од овог знамења нема краснијега,
Протојереј Јован Пламенац, разговарала Наташа Јовановић
У условима реалне окупације земље, и власт је квислиншка. Умјесто да веслају на добробит оних из чијег су грмена изашли, они који су се докопали власти, сада их превеславају за рачун окупатора. Како то изгледа у пракси, видјели смо приликом изгласавања резолуције о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини УН – каже у разговору за „Печат“ протојереј Јован Пламенац.
Одлука Црне Горе да својим гласом легализује мит о Сребреници вратила је политички точак на лето 2021. Нисте ликовали после избора. Шта сте уочили као неправилност у данима општег славља након пада Ђукановићевог режима?
Нијесам ликовао, не дај Боже. Али нијесам се нешто ни радовао. Штовише, у оној општој еуфорији говорио сам људима: „Чему се радујете!“ Убрзо сам исто поновио и у једном интервјуу.
Као и остале државице у региону, Црна Гора је под окупацијом. Окупација није видљива као под Италијанима у Другом свјетском рату, али је далеко дубља, суштаственија и са далеко већим посљедицама будући да је перфидна у тој мери да је окупирани људи доживљавају као слободу.
Није било потребно много памети па да се види да спољни, евроатлантски управитељи Црном Гором, њени истински господари, не би ни допустили промјену власти на изборима да нијесу имали гаранције да њихови интереси које је спровео режим Мила Ђукановића неће бити заштићени.
Протојереј Јован Пламенац
Драгослав Бокан је у емисији Младена Стојовића „Контроверза“ на ТВ „Адрија“ 22. маја казао да ја не разумијем што је рјешења за излазак из актуеног страдања српског народа, који је пут изласка српском народу из актуелог ропства, да сам маштар, сањар..., рјечју – Пинокио.
Бокан од споменика Стефану Немањи, улице Хероја са Кошара, споменика мајору Тепићу... не види полупане гласачке кутије 2013. и укидање елемената српске државности на Косову и Метохији, Бриселско-охридски споразум којим је признање Косова за државу од стране Србије доведено „на гол линију“, одговорност режима у Београду за имплементацију западњачке новопаганске ЛГБТитд идеологије у законодавство, школство, медије, науку, културу... у Србији, Рио Тинто, Европрајд, Јовањицу, Савамалу..., и мук високе јерархије, али и скоро свег осталог клира Српске православне цркве на ово.