Протојереј Дарко Ђого
“И како ти је било у Русији?” “Причај: шта си видио! Како је тамо? Шта мисле о нама Србима? Сјећа ли нас се неко?”
И тако од како сам се вратио из Русије.
Истина је једноставна: иако сам и раније путешествовао у Русију, ово је било најсрећнијих 12 дана мога живота.
Протојереј-ставрофор Милош Весин
Протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, обраћа нам се са новим текстом који ексклузивно, у целини, преносимо у наставку: "Умемо ли да ослушнемо 'глас тих и благ' са Хорива, или нас заглушује све јача вика савремених Валових пророка?" са поднасловом "А може и овако - шта је теже: литијум, јаловина, душа, или олимпијски ударац у боксу у полутешкој категорији"? Прота Милош Весин се осврће на проблематику најављеног ископавања литијума у нашој Србији и пита: "Зашто још не видесмо, а и не чусмо, један отворен, јаван, сталожен и разумљив дијалог између присталица и противника ископавања литијума? Али, на првоме месту, оних који су стручни, али и довољно морално чврсти па да без страсти изнесу чињенице било за, било против ископавања литијума. И то само снагом аргумената, а никако аргументима снаге!" каже о. Милош. "Заборавили смо", пише прота Весин да „не може загађен човек да чисти земљу, воду и ваздух око себе“, и додаје да „овако неочишћени, а споља наизглед „зелени“, само ћемо рафалном паљбом непромишљених речи увећавати јаловишта у нама самима!". Као посебно "јаловиште наше савремености", отац Милош наводи пример Летњих олимпијских игара 2024. у Паризу.Следи цео текст проте проф. др Милоша Весина, који најтоплије препоручујемо вашој пажњи и пажњи свих оних са којима желите да га поделите:
Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор
Три важна догађаја у 9. вијеку
Друга половина деветог вијека, у културно-историјском животу Словена, била је од великог значаја с обзиром на то да су се у њој, за релативно кратко вријеме, одиграла три веома значајна догађаја. Ти догађаји су узроковали неочекивану промјену тадашњих унутарњих односа и “преокрет на боље на путу општег културног напретка.”
Први догађај се одиграо када се великоморавски кнез Растислав, услијед црквено-политичке тежње за самосталношћу, обратио византијском цару Михаилу III (842 – 867) да му пошаље учене људе, хришћанске мисионаре, који би народу благовијестили Ријеч Божју на њему разумљивом словенском језику. Цар се одмах сјетио Константина философа, библиотекара у цариградској патријаршији, који се у то вријеме већ прославио својом мисијом међу Хазарима, и његовог брата Методија, који је прије био намјесник провинције Склавиније у Македонији, а затим скрушени монах у једном манастиру у Витинији, и на крају настојатељ манастира Полихрониона.