Реч пастира
Епископ Нестор (Доненко)
Сусрет са оцем Кирилом је посебно искуство у човековом животу. Једна је ствар знати да постоје свеци, а потпуно је друга доћи у додир с њима у реалном животу. Нека је то молитва за време богослужења, или заједничка трпеза, или просто разговор који се не дотиче узвишених богословских тема, које отац Кирил, по правилу, није подстицао. У свим случајевима овакав сусрет је провиденцијални и открива тајанствене стране бића, дотиче се дубоких струна људске душе и помаже да се открије оно важно и скривено, што се због неког разлога налазило у дубини срца и за чије постојање ниси потпуно могао да претпоставиш.
Митрополит Филарет Вазнесенски
...Држи се црквеног начина живота, хришћанине! Некада је о. Јован Кронштатски указивао на то да се човек који је веран Цркви и испуњава заповести Господње, испуњава црквене законе, свештена правила, црквени устав (типик) – налази унутар црквене ограде под крепком заштитом црквене благодати. Тада ће и он сам одолети, одолеће и његова породица, ако се само у њој буде сачувао бодри црквени, хришћански, строги руски дух. А ако тога не буде онда – тешко томе хришћанину и његовој породици. Значи да су они већ отровани и побеђени духом опште распуштености.
Протојереј Јован Пламенац
Откуд у данашњој Црној Гори тако дубока национална подјела на Црногорце и Србе, која бива чак и унутар једне породице, која је узрасла до непријатељства? Што се то догодило са Црногорцима чије је национално сопство прије краће од вијека било српско? Што се то догодило Црној Гори, прије краће од вијека – Српској Спарти?
Сјеме пренационализације народа Црне Горе посијано је средином прве половине 19. вијека из двије шаке, десне и лијеве.Оно из десне шаке посијано је још у вријеме припреме Подгоричке скупштине која је одржана од 24. до 29. новембра 1918. године, којом је Црна Гора, која је претходно у Великом рату била капитулирала 1916. године и која је из рата изашла као поражена страна, уједињена са Србијом, која је из рата изашла као побједничка држава. У том процесу дошло је до подјеле у народу на присталице безусловног уједињења Црне Горе и Србије па стварања Краљевине СХС, и присталице условног, у ствари конфедералног уједињења у државну заједницу у којој би Црна Гора задржала основне елементе државности, династију и пуну самосталност у унутрашњој политици. Према боји предизборног летка са именима кандидата повјереника за избор посланика Подгоричке скупштине први су, колоквијално, названи „бјелашима“ а други „зеленашима“. И једни и други, без икакве резерве, национално су били Срби.
