Реч пастира
Свети Николај Србски
Један од војника прободе му ребра копљем,и одмах изиђе крв и вода (Јов. 19)
Ево дана који је сав ноћ.
Одсуство сунца на небу и одсуство разума и срца на земљи направило је од овога дана најцрњу и најстрашнију ноћ на точку времена.
Својом језивом тамом и страхотом он и данас страши људе. И дан данас после 19 столећа он уноси узбуђење и трепет у милионе људских душа. Сам собом овај дан довољна је сведоџба, да Онај коме је он посвећен није обичан човек него Бог. Јер тако стравичан дан не приличи човеку него Богу.
Свети Николај Србски
Рече Господ: Који једе моје тијелои пије моју крв има живот вјечни,и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јов. 6, 54).
Уданашњи дан поставио је Спаситељ света трпезу која се не диже. У томе је слава овога дана. Ево има близу 2000 година како је он поставио ту трпезу, и још стоји постављена; нити се икад дигла нити ће се дићи до скончања времена. Чудеснија трпеза никада није била постављена од створења света, ни у Рају ни на земљи. Ни у Рају наши прародитељи нису видели тако чудесну трпезу, још мање потомци њихови изван Раја. У Рају је било дрво живота, од кога ко би јео имао би живот вечни. Адаму и Еви није било забрањено јести од тога дрвета, но они ипак нису јели од њега. Окусили су од забрањеног дрвета, но од дозвољеног дрвета живота од кога се вечно живи нису окусили. Када су пак згрешили и јели од забрањеног дрвета познања добра и зла, онда им је Бог забранио јести од дрвета живота, да не би као грешници вечно живели. То дрво живота усред Раја било је праслика Христа Господа.
Протојереј Дарко Ђого
Чак и осредњи познаваоци друштвених прилика у Русији сјећају се знаменитог сукоба двојице људи који у Москви значе баш много: директора Сбербанке Германа Грефа и најовјенчанијег режисера и глумца једне огромне кинематографије – Никите Сергејевича Михалкова. Спор је започео у јуну 2020 – дакле у врло осјетљиво вријеме, када је СВо већ увелико почела и земља се суочавала са престројавањем из какве-такве мирнодопске на ратну економију али и друштвену климу. Окидач је представљала једна врло оштра опаска Михалкова у његовом ауторском програму „Бесогон“ о тада врло популаризованом програму „Образовање 2030“ који је предвиђао јасан нагласак на тзв „дигиталном образовању“ које би, практично, с временом сасвим замијенило нормални начин извођења наставе.
