Протојереј Дарко Ђого
Капела на Ловћену данас је највише потребна државоликој територији која носи назив некадашње српске краљевине. Наравно: њој би се обрадовали и Срби ма гдје да живе. Но Срби сви и свуда и овако носе Његоша са собом и у себи а његову капелу чувају као Завјет: ловћенски Завјет, еманацију, један зрак Видовданског Сунца. А Завјети су стварности у којима журбе нема. Парадоксално: нема ни коначних испуњења Завјета.
Блажени Аверкије Џорданвилски
...Основни задатак свих слугу долазећег Антихриста јесте уништење старог света, свих његових начела и „предрасуда“ са циљем изградње уместо њега, новог света, погодног за примање његовог приближавајућег „новог власника“ који ће заузети Христово место за људе и дати им на земљи оно што им Христос није дао... Човек мора бити у потпуности слеп, потпуно туђ Хришћанству да не схвати све ово!...
† † †
Живимо у чудно време, када сва истинска и здрава хришћанска начела бивају замењена лажним и обмањујућим начелима, често са злом намером без сумње, природно, од одвлачења људи од истинског пута истинског хришћанског живота.
У свему овоме, може се приметити нека врста рационалистичке струје, која ради на томе да веже људе што је могуће тешње за овај привремени, земаљски живот, приморавајући их да забораве на будући, вечни живот који нас сигурно све чека.
Свештеник Михаило Бацковић
То између је централно мјесто које је Свети Сава оставио Србима да свима лијево и десно буду путоказ и светионик. Путоказ онима који су на лошем путу а светионик онима који лутају у магли својих стечених идеологија којима се Српство условљава.
Продавци магле и дезорјентисани путари са свих страна свијета вукли су на странпутице наш напаћени народ.Светосавско средиште замјенили смо егоцентризмом или политичким централизмом. Које су границе српског народа, и да ли те границе које су међу нама постављали постављају границе у нама!?Мијењајући границе, борећи се са својим и туђином, тражећи слободу тражили смо и губили себе. И док смо имали свете вође себе смо проналазили гдје год би били и били смо слободни и под окупацијом, јер се са њом нисмо мирили и мир смо носили у себи. Док смо бранили своје били смо своји на своме, када смо пожељели да узмемо туђе изгубили смо себе стварајући неку “велику” државу свих оних који у њу нису ни хтјели.