Реч пастира
Свештеник Георгиј Максимов
Браћо и сестре, честитам вам улазак у светло време Великог поста!
То је сјајно време да се приближимо Господу и исправимо свој духовни живот. Ово је прилика да се сетимо „наше прве љубави“ према Христу, да се сетимо како су наша срца горела у нама када смо пришли вери, колико смо чезнули за подвизима и истински хришћанским животом. Ето, сада је повољно време да изгубљено врате они који су нешто изгубили, а они који нису изгубили – да иду даље и више.
На жалост, последњих година после почетка сваког Великог поста слушамо приче, као, храна није оно главно, не треба „фарисејствовати“ и да је боље у време поста јести месо, него људе. Наводно, „уздржавање од хране“ апсолутно није важно.
Свештеник Георгиј Максимов (Проповед на недељу праштања, на Матеја, 6: 12–14)
Драга браћо и сестре, у данашњем Јеванђељу сте чули речи Господње: „Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“ (Матеја, 6: 14). И тако, да не будемо само слушаоци, већ и извршиоци ових речи Господњих, Света Црква је за данашњи дан установила Чин праштања, који ће се вршити у свим храмовима. Међутим, православни хришћани ће и изван храмова, на овај дан који у народу зову „недеља праштања“, тражити опроштај једни од других и од својих блиских.
Протојереј Јован Пламенац
Нацртом закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења, који је на јавној расправи, предвиђено је да црногорски држављани имају право да промијене ознаку пола, лично име и јединствени матични број у матичним и другим регистрима и личним документима.Овај закон у нацрту је из корпуса либералних закона, заснованих на ЛГБТитд идеологији. Како кажу у Министарству људских и мањинских права, његово доношење је, у ствари, обавеза која проистиче из црногорског Устава.
Ових дана смо свједоци драме Ане Михаљице, самохране мајке из Новог Сада којој је Центар за социјални рад у новембру одузео троје дјеце, од 3, 6 и 10 година, поред осталог и зато што нијесу вакцинисана по обавезном календару вакцинације. Протести тим поводом организовани уливају наду да ће Ани дјеца бити враћена. Али овај догађај отвара и питање колико је дјеце, и на основу којих и чијих процјена, одузето породицама у Србији и није им враћено.
