Протојереј Јован Пламенац
Напомена уредника: Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо интересантно запажање оца Јована Пламенца са београдских улица. Био сам у друштву са оцем Јованом у Сремској улици када је млада жена са двоје деце пришла да провери да ли је то отац Јован и узела благослов али тада нисам знао да је то била права реткост. Нека би дао Господ да се наше свештеноначалије замисли над овим запажањем, има пуно разлога за то...
† † †
Био сам три дана у Београду. Ходао сам улицом, возио се аутобусом...
У аутобусу ми је једна жена понудила да устане да сједнем. У Сремској улици пришла ми је жена са двоје дјечице. Препознала ме, за сваки случај припитала да ли сам то ја, и онда на мене призвала Божији благослов. Благословила ме благословом младе мајке уплашене за будућност своје дјеце у Србији.
И то је било то.
Остали, у пуним аутобусима и гужви на тротоарима, гледали су кроз мене као кроз духа који је недоступан њиховом опажају.
Не тако давно, видјевши ме у мантији, у Београду би ми на улици многи Бога назвали, па и свештенички благослов затражили. Ни годину дана нема томе...
Откуд за овако кратко вријеме тако велика промјена у односу народа у Београду према људима у свештеничким мантијама? Је ли то у њему утихла благодат крштењског очишћења? Је ли то у српском народу напрасно излапила вјеронаука?
Или су се то људи у свештеничким мантијама Српске православне цркве својом вишеслојном слаботињом отклонили од дубинског материјалног, културолошког и надасве духовног страдање српског народа?
Није ли дошао задњи час да српски црквени клир своју послушност, кроз црквену хијерархију, Вучићу подреди личној послушности Христу?
Извор: Фејсбук страница оца Јована Пламенца
