Реч пастира
Свети Николај Србски
(1749-1830) Петар Ⅰ Петровић Његош. Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу.
„Критиковали су неки Патријарха који охрабрује људе да се пишу као Срби, а ја им кажем, поред толико деценија притисака, застрашивања, дискриминације оних који су се тако осјећали и писали и нису одустајали од тог свог пута, то никоме изгледа није био толики проблем колико је проблем да се појави један глас који ће да охрабри све те прогоњене, потлачене, маргинализоване и дискриминисане људе у земаљском смислу, што се појавио да их охрабри и подржи. Подржавам и ја, али ту се не заустављамо јер ту није крај. Идемо да постанемо оно што су наши преци, који су се писали као Срби”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Методије, данас, 18. октобра 2023. године, на празник Свете мученице Харитине, када је богослужио у манастиру Вољавац код Бијелог Поља.
Епископ Далматински Никодим
Напомена: Поштовани читаоци, "народ тисућљетње културе" после свих србоцида и Олуја из ХХ века, у ХХI веку преузима "културно наслеђе" дивљих Арнаута са Космета - борбу против србских гробова. У праву је био Шантић када написа "И кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама". Са сајта СПЦ преносимо саопштење владике Далматинског Никодима о борби хрватске државе против србских надгробних споменика. Ваистину и Дучић је у праву, не само Шантић, када за народ тисућљетње културе рече да су најхрабрији народ на свету али не због тога што се ничега не плаше, него због тога што се ничега не стиде...
† † †
Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу у Пољицима.
Према његовом тумачењу, у тој општини нема више од трећине житеља српске националности, што је предуслов да би се законски остварило њихово право на употребу сопственог писма, то јест ћирилице у овом случају. Искрен да будем, нисам схватио, пошто је ријеч о гробљу, да ли мисли на живе или на мртве, јер у случају оних који леже на том гробљу чекајући Васкрсење и Живот Вјечни, је сигурно више од трећине Срба.
