Протојереј Георгиј Максимов
(Проповед на Марко, 10: 2-12)
У данашњем читању Јеванђеља Господ је говорио о разводима, и та тема је горка, посебно за наше време, јер тешко да је икада било толико много развода у нашем народу као сада. И Господ је, у разговору са лукавим саиспитивачима који су Му пришли, објаснио да је Мојсије дозволио развод у Старом Завету због тврдоглавости Јевреја. То значи да када би се забранио развод, онда би у овом случају Јевреји једноставно убијали своје жене на тајан начин, па је, да би се спречило веће зло, у Старом Завету направљено такво попуштање.
Притом Христос указује како треба да буде по Божијем - једном и за цео живот. Али, нажалост, ми, као хришћански народ уопште, остајемо тврда срца као ови древни Јевреји, јер је Црква морала да прави разне изузетке, у многим случајевима признајући да су људи већ разорили свој брак и желе да ступе у нови један брак.
Господ је у овом Јеванђелском чтенију рекао: “Што је Бог саставио човек да не раставља” (Марко, 10: 9). због тога и постоји принципијена разлика између брака и блудног суживота, она се управо и огледа у томе што је Господ спојио брак, а блуд настаје противно вољи Божијој, кроз грех.
А што се развода тиче: увек сам био изненађен учешћем у уништавању породица од стране родитеља, најчешће мајки мужа или жене, како су се понекад бесрамно мешали у живот младенаца, како су дрско говорили својој кћери - он ти не приличи, наћи ћеш себи другога и тако даље. Ово се не односи само на спољашње људе, већ су то себи дозвољавале чак и црквене православне жене. Истовремено, оно што је мене, као свештеника, изненадило: иако знам много таквих примера када је утицај родитеља, посебно мајке, био негативан и водио или гурао на уништење породице, ја, као свештеник, никада нисам чуо на исповести да се неко покајао што је уништио брак свог сина или брак своје ћерке, или допринео уништењу, или ништа није учинио да га сачува.
Нико се због тога није кајао!
Можда само ја нисам имао среће, али изгледа да оне православне жене које су тако лако гурале своју децу да униште бракове као да нису чуле ове Јеванђелске речи - “што је Бог аставио човек да не раставља”. Ово се, додуше у мањој мери, односи и на разне пријатеље или девојке, јер чим се у породици јаве било какве потешкоће, тензије, свађе, човек иде да се посаветује или пожали, заплаче свом пријатељу или другарици. И како ти реагују на то? Нико не подсећа на те речи Господње које смо данас чули. Такође, почињу да им говоре: да, ти си сиромашна, остави га. Или ће пријатељи такође рећи: наћи ћеш још стотину сличних њој, има таквих колико хоћеш - гурајући човека који пада, уместо да му помогну да сачува своју породицу.
Има случајева када Свето Писмо дозвољава развод. То су, као прво, случајеви преваре, то јест, супружанске издаје, а као друго, када, рецимо супруг неверујући тражи да се одрекне од Христа, прими другу веру, не да јој да живи православно. Апостол каже да нема греха ако се верујући разведе са таквим. Међутим, људи неретко разрушавају своје бракове само због глупости: једноставно су уморни, тешко је, више нема старих осећања и слично. И овде се посебно сећамо речи светог Теофана Затворника изговорених на данашње читање Јеванђеља.
Он је писао: “Што су циљеви живота особе више тривијализовани, то је више развода; Што више људи сматрају да им је циљ задовољство, уживање, удобност и тако даље, то су мање способни да сачувају свој брак у искушењима са којима се суочава свака породица”. То објашњава ово што се данас догађа. Људи су увек били заражени гордошћу. Али степен до којег је нова генерација заражена гордошћу је вероватно без преседана, јер се човек од детињства учи да мисли да је пупак универзума, а када двоје егоиста почну да живе заједно, сваки почиње да вуче ћебе према себи и ћебе, сликовито речено, не издржи и цепа се.
А када би свако попуштао, било би сасвим другачије.
Најважније је - то, шта је циљ нашег живота. И ако је циљ нашег живота Царство Небеко, хришћанска породица може много помоћи на путу ка Царству Небеском ако супружници заједно иду овим путем.
Љубави нема без жртве, без самопожртвовања, без превазилажења самог себе. То нам је Господ показао на Крсту, зато што је то знак Његове љубави према нама. Али, на исти начин, љубав према супружнику или љубав према деци захтевају много самопожртвовања. Уступати, радити шта други хоће, а не шта ти хоћеш. И човек који иде овим путем, самопрегорно, и не љути се, већ то ради из љубави, постиже успех, и ти људи који су љубав кроз цео живот пронели у једном браку, говорили су да је љубав труд. И то је нормално. И када се људи суочавају са тим или другим проблемима, незадовољствима, то није повод да се све баци и каже: „Добро, лакше ми је да живим сам“, или: „Потражићу неког другог, можда ћу следећи пут имати среће“.
Треба се потрудити, треба се борити да сачуваш оно што имаш. Они, наравно, могу поставити питање: шта ако се ти жртвујеш, попушташ, смирујеш се, а твој супруг или твоја супруга то не чини. Наравно, то је породица коју ће тешко неко назвати срећном, али чак и у том случају, ако се ти сам понашаш као хришћанин, твоја породица ће ти помоћи у твом главном циљу - уласку у Царство Небеско. Да, то ће бити тежи пут и горак, али ти ћеш достићи своје циљеве, ако је твој циљ улазак у Царство Небеско. Чак и таква породица ће ти у томе помоћи.
Породица је школа самопожртвованости и самоодрицања. Ко не жели да учи у тој школи, он се у њој неће дуго задржати, због чега ми видимо сву ту огромну количину развода. Ако се уложе напори, често се испоставља да је могуће спасити брак. И не само спасити, него и повратити претходну љубав и чак је учинити дубљом. Опет, ово је све из искуства савремених породица које су опстале упркос разним искушењима, ово није из књига.
У оним ситуацијама у којима већина каже: „Лакше ми је да одустанем од свега и да живим сам или да почнем нешто ново“, они људи који су ипак почели да раде на себи, почели су да раде на спасавању свог брака, касније су открили да су се њихова осећања вратила и прешла на неки дубљи ниво.
Ако ти је баш сада лоше и изгледа ти да је све изгубљено, то још не значи да је то тако!
Они који се нађу у породичној кризи ово треба да чују од својих родитеља или од пријатеља, па би ми тада имали мање развода. Веома је важо не тражити лаке путеве и не плашити се труда ради очувања породице. И ако идеш овим путем, то те мења на боље, чини те не само бољим супружником, већ и бољом особом, бољим хришћанином.
Суочавајући се са одређеним проблемима, било би добро потражити оне који су успели да превазиђу те проблеме, да сагледају њихово искуство, шта им је помогло. Наравно, поред тога, тражити Божију помоћ и уразумљење од Господа. Сваки свештеник може рећи да су му долазиле породице које су говориле: „Већ смо на ивици, више не можемо да гледамо једни друге“ и тако даље, а онда смо, након свега, послушали и почели да се трудимо, открили да је то у ствари било само искушење које се мора превазићи.
Зато негујмо оно што имамо и размислимо о циљевима у животу које смо себи поставили. Јер вулгарни животни циљеви, вулгарни смисао којим испуњавамо свој живот, чини нас недостојним и Царства Небеског и очувања чак и наше породице.
3 јануар 2023. године
Храм преподобног Сергија Радоњешког у Бусинову.
