Беседа о породици уочи прихватања закона о социјалноj заштити.
Уочи прихватања закона о социјалноj заштити (социјалном патронату), новинар портала Православие.ру се срео са сабратом Сретењског манастира - јеромонахом Јовом (Гумеровим), познатим богословом и проповедником, који је до примања монаштва служио као парохијски свештеник и основао предивну породицу...
- Оче Јов, пројекат закона о увођењу социјалног патроната је изазвао у нашем друштву оштру критику. Против њега најоштрије иступају православни људи. Чиме се то може објаснити?
- Тај пројекат закона руши породицу, која је основа на којој је изграђено цело друштво. Породица је животни савез, установљени Богом на самом почетку људске историје. Породица наших прародитеља је била прво друштво из кога се постепено формирао цео људски род. Власт оца је прва власт на земљи. Она је утврђена много векова пре појаве било које друге власти.
- Да ли бисте могли да више о томе кажете?
Породица је у Светом Писму одвојена од свих људских друштава. Од самог почетка, она је имала велики степен аутономије. „Господ узвиси оца над децом и постави суд матерњи над синовима“ (Сирах 3:2). Деца не припадају држави већ Богу Који их је дао родитељима: „Ево наслеђе Господње су синови,награда плода утробе“(Пс.126:3). Господ је поверио децу родитељима, кроз које им је и дао живот. Он их је обавезао да се брину о њиховом животу и да их васпитају у вери и љубави ка Богу. То су два услова које је Бог поставио пред родитељима. У свему осталом родитељи имају неотуђиву слободу у питањима рођења, методима и облицима васпитања, образовања, степену прихватања културе, професионалној спремности, провођењу слободног времена итд.Границом те слободе може бити само криминално понашање родитеља у односу на своју децу и та мера занемаривања својих обавеза у односу на децу, када се може јавити реална опасност по живот и озбиљна опасност по здравље деце. У основи неотуђиве аутономије породице налази се та слобода воље којојм је Творац наградио човека. Она је једно од својстава лика Божијег у човеку. Господ је неће узети ни тада када је људи искоришћавају за зло. Ако би он одузимао слободу воље, онда у паклу никога не би ни било, јер Бог свима жели спасење.
- Шта ново доноси закон по питању неприкословеног личног живота породице?
- Пројекат закона № 42197-6 о увођењу социјалног патроната образује сурову контролу над породицама, у којима се налазе малолетна деца. У ствари он поништава уставно право на неприкословени лични живот. У тексту пројекта закона је речено да ће заштитни органи вршити регуларну проверу („истраживање“) „услова живота, васпитања и развоја малолетника“. А у исто време према важећем у нашеј земљи законодавству, без дозволе људи који живе у кући у њу може ући само истражитељ или полицајац на основу судске одлуке.
Члан 165. Кривичног кодекса РФ дозвољава горепоменутим лицима да уђу у туђу кућу само у „изузетним случајевима када преглед куће, претрес куће ... не може да се одложи“. То што се дозвољавало у изузетним криминалним ситуацијама, према предлогу закона о социјалном патронату постаје норма.
- Какве су историјске традиције по питању неприкословености куће?
- Од дубоке прошлости кућа је за човека представљала не само зграду у којој је он намеравао да се одмори од посла, да се скрије од хладноће или топлоте или да се сакрије од разбојника. Дом је омогућавао човеку да створи онај свет који је одговарао његовим духовно-моралним вредностима, потребама и навикама, који му је давао могућност да оствари слободу воље добијену од Творца у ограниченом простору. Познати израз „осећати се као код куће“ указује на слободу и опуштеност човека у својој кући. Саградити кућу је означавало не само поставити темеље и подићи зидове, већ и створити породични свет, родити децу и васпитати их као верујуће и морално здраве људе на сопственом примеру. Одатле и потиче изрека: „Моја кућа - моја тврђава“, која припада енглеском правнику Едварду Коку (1552–1634). Он се појавио у његовим коментарима у оном делу средњевековног енглеског права у коме се говори о неприкословености куће.
- Вратимо се пројекту закона. Под којим условима може бити формиран тзв.“социјални патронат“?
- У законопројекту је написано да се он формира од стране заштитних органа и стараоца уколико у резултату истраге буде пронађено да „родитељи или други законски представници малолетника, који се налази у опасном социјалном стању, својим чињењем (нечињењем) стварају услове које му онемогућавају нормално васпитање и развој, и (или) негативно утичу на његово понашање и при том не постоје довољни основи за ограничење или лишење родитеља (или једног од њих) родитељских права“.
Лако се може видети да наведени цитат даје могућност чиновницима да уз помоћ тако великих и широких критеријума препознају било коју породицу као лошу. Следећи корак може бити одузимање деце. У пројекту закона заштитним органима се даје право да донесу акт о моменталном одузимању деце. Биће им лакше да одузимају децу. Према подацима Овлашћеног представника за права детета при Председнику Руске Федерације , прошле године је одузето неколико десетина хиљада деце. Уколико јувенална јустиција (малолетничко правосуђе) буде усвојена, број трагедија ће нагло да скочи.
Јеромонах Јов (Гумеров) у својој ћелији. Фото: А.Поспелов/ Православие.Ru
- Да ли у пројекту закона постоје тачке антихришћанског садржаја?
- Пројекат закона даје „право“ деци да пријављују родитеље заштитним органима. Та тачка је усмерена против заповести „Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој (Излазак 20:12; Друга 5;16). У Новом завету Спаситељ говори: „Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер, и који опсује оца или матер смрћу да умре“(Мт.15:4; Мк 7:10).
Заповест о поштовању оца и мајке се односи ка свим родитељима. Речено је: „Поштуј оца и мајку“, а при томе није додато: „добре родитеље“, „брижне“, „који не пију“ итд. Аутор библијских књига, Исус син Сирахов пише: „Који оставља оца – тај је, као богохулник, и проклет је од Господа који узнемирује мајку своју (Сир.3:16).
У књизи Постања постоји прича о Ноју који је после потопа посадио виноград и направио вино. Он није знао особине вина и опивши се, легао је под шатором наг. Син његов Хам видевши нагог оца испричао је све браћи. Сим и Јафет су узели одећу оца, окренувши се леђима, да не би видели оца нагим. Они „идући натрашке покрише голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог“ (Постање 9:23). Пројекат закона о социјалном патронату ће подстицати децу да учине грех Хама.
- Али у нашој земљи постоји много породица у којима родитељи живе неморално.
- Да, наше друштво се налази у стању моралне деградације. И посебно због тога страдају породице. Земљу је захватио масовни блуд: ван брака се рађа 30% деце (пре десет година је било 14,6%). Број абортуса три пута премашује број рођених. 40% становника земље пуши. Русија је изашла на прво место по употреби хероина (300 тона годишње).
Најприметнији доказ духовно-моралне катастрофе која нас је задесила је толико распрострањено псовање у друштву. Највећи лингвиста Вилхелм Гумболт је писао: “Језик је дисање, сама душа нације“. Када сам је био млад, нисам могао ни да помислим да ће доћи време када ће псовање стићи на телевизију и радио, када ће се чути у биоскопима, када ће бити слободно да их изговарате у присуству људи на улици. Деца су као сунђери, упијају у себе тај отров. Са екрана телевизије, са радија, у штампи се на друштво слива духовно-морални отров, води се масовна пропаганда неморалности и недуховности. Намеће нам се култ насиља, суровости, цинизма. При таквом бедном моралном стању друштва не треба да одузимамо децу из породица њихових родитеља и да ширимо армију чиновника, већ да уништавамо изворе духовне заразе. Иначе ће чак и онај минимум стабилности који још постоји у друштву, ишчезнути.
Извор: http://pravoslavie.ru/56756.html
Превод: Душка Здравковић, Православна породица, фебруар 2018.
Подвлачење наше, ПП.
