Митрополит Рјазански и Михајловски Марко (Головков)
У интервјуу који је за телевизијски канал „Царград“ дао архијереј Рјазанске митрополије и Рјазанске епархије Митрополит рјазански и михајловски Марко (Головков) говори се о опасности од неопаганства, искуству његовог разобличавања и о томе зашто православно хришћанство нема ништа заједничко с либералним пацифизмом и толстојевским „непротивљењем“
У Рјазанској епархији је започет јединствен и крајње актуелан пројекат усмерен на разобличавање неопаганске пропаганде у омладинској средини који је направило епархијско мисионарско одељење и који је добио грант на конкурсу „Православна иницијатива – 2019-2020“. У оквиру њега за широку јавност ће се вршити критичка анализа неопаганских митова. О детаљима овог подухвата и опасностима услед самог неопаганства у разговору с Царградом говорио је Митрополит рјазански и михајловски Марко.
♦ ♦ ♦
„У току је рат за свест омладине“
Владико, пре неколико месеци као једну од приоритетних тема за разматрање на Међусаборном присуству Свети синод Руске Православне Цркве је истакао проблем неопаганства. Сам проблем није настао данас, али зашто му се у последње време посвећује посебна пажња, између осталог, у епархији у којој сте ви надлежни архијереј?
Само неопаганство је као појава настало прилично давно, али је у последње време попримило изузетно велике размере и утицај на умове. У Русији ова појава није толико религиозна колико политичка и агресивна, пре свега према хришћанству као темељној идеји руске државности.
На пример, у току последњих година учестали су случајеви вандализма у православним храмовима, било је подметања пожара и других облика терористичке делатности. Вероватно се сећате случаја кад је 2014. године неопаганин у православном храму убио неколико људи.
У целини, ова заједница је идејно и морално нестабилна, што у комбинацији с агресивношћу која јој је својствена представља озбиљан проблем и с тачке гледишта државне безбедности. Познати су случајеви учествовања неопагана на украјинском мајдану. У Тјумену је недавно откривена банда која је терорисала и убијала пословне људе. Испоставило се да су сви њени чланови активни неопагани.
А да ли је у самом Рјазану и Рјазанској епархији овај проблем исто толико актуелан?
Јесте, у Рјазанској области делује низ неопаганских група, осим тога, неопагани који овамо долазе траже, како кажу „јака места“. Посебно их привлачи градиште Старог Рјазана. Ово место је за нас изузетно значајно: оно није само историјски важно за рјазански крај, већ је буквално напојено молитвом. И управо овде су неопаганске групе пре неколико година хтеле да организују идолиште, недалеко од овог места су одржавали сусрете. Наша брига је да просвећујемо становнике региона и да их упозоравамо на опасност бављења оваквим деструктивним идејама.
Али зашто се неопаганство тако много шири управо међу омладином, као и међу запосленима у органима безбедности и војсци? Па чак и у козаштву које је традиционално веома православно?
Млади људи су у сва времена тражили одговоре на вечна питања: да ли Бог постоји или не? Да ли на свету има правде и како је наћи? Како постати јак и пробити се међу људима, достићи ове или оне висине? У православној Русији и у Совјетском Савезу на ова питања су постојали јасни одговори. Они су могли одговарати омладини или не, али су постојали.
Данас младом човеку одговоре дају компјутер и производи телевизијске и филмске индустрије. Рат за његову свест се одвија на најдубљем нивоу. Млади људи имају много енергије, много снаге, коју негде треба да примене. За време великих ратова омладина је ишла на бојна поља, у мирно доба – на родне њиве, а у годинама смуте – на „мајдане“ или у банде, а данас – или у компјутер, или у исте такве банде, или у неке псеудопатриотске организације.
Генерација која расте је у принципу највише изложена агресивном спољашњем утицају. А данас је свест омладине умногоме поробљена рекламним паролама потрошачког друштва. Начин размишљања и доживљај света постају као „клипови“, фрагментарни. Понекад нам недостаје критичко и логичко осмишљавање информација које добијамо, тим пре је то тешко за омладину. То треба да учимо!
Међутим, средства за масовно информисање и сва савремена идеолошка машина усађују такозвано „мишљење у сликама“
кад форма постаје важнија од садржаја, кад постојање одређеног скупа ствари постаје карактеристика човека као личности. Савремени људи се навикавају на брз и површан доживљај информација. И споља неопаганство може бити привлачно управо као пример јарког имиџа који служи као одређени одговор за захтеве патриотски настројеног младог човека и војника XXI века.
Међу омладином и органима безбедности неопаганство се позиционира као култ силе. Пошто омладина и наши војници не поседују елементарно верско и културолошко образовање формира се средина у којој неопагански митови, окултне теорије и псеудорелигиозне идеје падају на припремљено тле.
Ово се односи и на козаке. Тим пре што данас међу њима има много оних који имају слабу представу о томе шта је козаштво, који га доживљавају као неку игру која даје одређени статус у друштву. Отуда потиче и лак доживљај неопаганских идеја како псеудопатриотских, тако и псеудоисторијских
„Ако неко прети твојој породици и твојој земљи, подметање образа је издаја“
Недавно смо у разговору с Митрополитом саратовским и вољским Лонгином поставили ово питање и говорили смо о томе да неопагани врло често Православну Цркву замишљају као „Цркву слабића“ подмећући уместо хришћанске љубави и свепраштање толстојевско непротивљење злу силом. Како би, по Вашем мишљењу, Црква могла најефикасније да се супротстави оваквој пропаганди?
У ствари, идеолози неопаганских погледа ни из далека нису глупи људи. Они често лаж увијају у целофан полуистине и тако, наравно, уливају поверење симпатизерима оваквих идеја. У хришћанству постоји појам смирења који се карактерише управо способношћу човека да стамено подноси различите тешкоће. Неопагани у овај термин усађују супротни смисао, говоре о слабости хришћана и томе супротстављају управо привидну силу паганства.
Наравно, онај ко не познаје хришћански однос према животу може да поверује у то. У суштини, већина људи који ове тврдње сматрају истинитима или су врло наивни, или нису у стању да упореде очигледне чињенице. Међутим, истинско гесло православног хришћанина које је формулисао познати митрополит Филарет Московски гласи: „Воли своје непријатеље, гнушај се Христових непријатеља и туци непријатеље отаџбине.“
Ми хришћани смо грађани земаљске отаџбине и небеске отаџбине. Од детињства нас уче да волимо и земаљску и небеску отаџбину. Притом нас уче и да бранимо земаљску отаџбину. Односно, у случају да непријатељ нападне нашу домовину не каже нам се да окренемо други образ и да побегнемо. Други образ можеш да подметнеш ако се ради само о теби. Ако неко прети твојој мајци, твојој породици и твојој земљи подметање образа је већ издаја! То је већ грех према свом ближњем, према својој отаџбини!
Историја Руске Православне Цркве обилује примерима служења земаљској отаџбини. Руски војници су побеђивали непријатеље уздајући се у Бога. Многи руски војници су прослављени у збору светаца. И увек треба да имамо на уму да је сваки хришћанин Христов војник који је позван да одбија нападе демонске силе. Тако да је став православца – став војника. И наравно, то треба сведочити. То треба проповедати!
У ствари, шта год да неопагани говоре они хришћане и хришћанство не сматрају слабима. То се може схватити и на основу њиховог уверења да је Русија примила „крваво крштење“. Ово уверење подразумева да су „слаби“ хришћани поубијали огроман број „моћних“ пагана и да ови никако нису могли да се супротставе овом „геноциду“. Такав је поглед неопагана на историју пун противречности.
„Религија јаког човека“
Недавно је објављено да се управо у Рјазанској епархији тренутно реализује пројекат усмерен на разобличавање неопаганске пропаганде међу омладином. Молимо вас да нам нешто укратко кажете о овом подухвату.
Мисионарско одељење наше епархије се у целини бави питањима борбе с деструктивним сектама, укључујући и неопаганску пропаганду. Пројекат о којем је реч рођен је пре неколико година захваљујући сараднику одељења Максиму Кузњецову који је предложио да се уопште постојећи подаци о неопаганству и да се од тога напише један приручник који би био од користи свим људима који се занимају за ову тему.
Издата је књига „Руско неопаганство. Историја, идеје, митови“. Књига је заслужила добре оцене стручњака и зато је одлучено да се убудуће развија пројект који је назван „Лабарум“. Тако се звао барјак цара Константина Великог овенчан монограмом Исуса Христа (хризмом) с натписом на платну „Овим ћеш победити“.
Књига „Руско неопаганство. Историја, идеје, митови“. Фото: званични сајт Рјазанске епархије
Пројекат је усмерен на борбу с неопаганском пропагандом у омладинској средини кроз критичку анализу неопаганских митова и ширење материјала у данас најпопуларнијим форматима. У оквиру пројекта планирано је издавање неколико приручника о неопаганству. То је књига Максима Кузњецова коју сам већ поменуо и која ће у допунској варијанти бити издата као апликација за Android и iOS. Моћи ће бесплатно да се преузме. Осим тога, биће издат приручник за омладину и спортисте „Религија јаког човека“ и информативна брошура за свештенике, парохијске мисионаре и консултанте праћена додатним материјалима на CD.
Планирано је да се у оквиру пројекта одржи циклус емисија на радију посвећен теми коју разматрамо. Како буде напредовала реализација пројекта појављиваће се и други облици и методе рада у овом правцу. За Рјазан је то важно и због тога што у граду раде три факултета повезана с органима безбедности, као и низ средње стручне установе у којима се школују стручњаци за МВС.
Како би православни мирјани, укључујући и представнике медија, могли да помогну Цркви у превенцији неопаганства и борби с овим проблемом?
То је пре свега просветни рад. Као што сам већ рекао, треба просвећивати људе и објашњавати им каква опасност прети од неопаганских заблуда, а истовремено једноставно и приступачно говорити о православној вери. И треба говорити упечатљиво и занимљиво не „оптерећујући“ одмах забранама, већ нудећи „позитиван програм“ великих размера.
Важно је да се већ у школи предају основе православне културе, али не само у нижим, већ и у вишим разредима. То је вакцина против различитих деструктивних идеја с којима се млад човек може срести у друштву. Није познат ниједан случај да је у неопаганство прешао уцрквљен човек.
Дакле, против отрова лажних учења треба да нудимо противотров Живе Воде из спасоносног Извора Вечне Истине.
Са руског Марина Тодић
Телевизијски канал „Царград“
21 / 06 / 2020
Извор: ПРАВОСЛАВИЕ.РУ
