Протојереј Јован Пламенац
Напомена уредника: Поштовани читаоци, текст протојереја Јована Пламенца који нудимо Вашој пажњи писан је наменски почетком године, као обраћање једног од руководилаца Свесрпског Словенског Покрета нашој словенској браћи. Публикован је у штампаном издању "Руског Вестника" који уређује познати руски патриотски делатник и један од руководилаца Свесловенског покрета Олег Анатољевич Платонов, а текст је потом пренет и на другим православно-патриотским сајтовима у Русији. После консултација са председником Свесрпског словенског покрета и у својству не само уредника Саборника, него и Генералног секретара ССП, поново публикујем текст оца Јована, потпредседника тог покрета, као знак подршке праведној борби наше браће у Црној Гори за одбрану светиња...
♦ ♦ ♦
Скупштина Црне Горе је касно у ноћи између 26 и 27. новембра 2019. године усвојила „Закон о слободи вероисповести и уверења и о правном статусу религиозних заједница“. То је урађено у атмосфери полицијског насиља: део Подгорице око зграде Скупштине био је блокиран од стране јаких полицијских снага, унутар саме зграде било је пуно полиције и 18 чланова опозиције ухапшено је непосредно пре доношења закона у сали заседања. У многим градовима Црне Горе људи су истовремено протестовали.
Оспоравани закон предвиђа конфискацију имовине СПЦ путем просте предаје катастарског права власништва на државу, без могућности судске потврде на право власништва. У складу са тоталитарним режимима фашизма и комунизма, црногорски режим је онемогућио судско разматрање, а процедура нове регистрације права власништва на имовину СПЦ своди се на административно разматрање у органима власти који се налазе под контролом владе. У том процесу нема неопходности за доказивањем тврдње да је пре 1918. године (када је Црна Гора добровољно ступила у државни савез са Србијом и преко њега у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца) храм или манастир припадао држави, већ напротив, неопходно је да Црква докаже да јој је то припадало. На тај начин, угрожено је на стотине цркви и манастира Српске Православне Цркве, од којих су многи изграђени још у периоду Средњег века. Црквени архиви садрже материјале о историји СПЦ дугој 800 година, они су сачувани чак и у периоду комунизма. Међутим, нико, чак ни окупатори, није подвргавао сумњи право власништва на цркве и манастире.
Са стварањем катастра у Црној Гори после Другог светског рата, у складу са законом сва црквена имовина коју комунистички режим није конфисковао, била је регистрована на Српску Православну Цркву. Тој регистрацији претходило је коначно решење у административном поретку. Имовина коју је претходни режим у Црној Гори конфисковао од Цркве, садашње власти не желе да врате, без обзира на документе које Црква поседује.
Закон о слободи религије и правном статусу религиозних заједница припремљен је тајно, без јавне расправе, без било какве сарадње са одговарајућим институцијама, упркос препорукама Венецијанске комисије.
Видећи како је био донет закон са применом полицијског насиља како на улици, тако и у самој Скупштини, народ у Црној Гори се дигао на мирне протесте. Црна Гора има укупно око 650 хиљада становника, а примени новог закона јавно се успротивило више од стотину хиљада људи. Овом закону се не противе само православни становници Црне Горе којих је више од 60%, него и представници других конфесија, па тако и атеиста. Сви они, као и Црква, моле да се повуче спорни закон који је изазвао правну недефинисаност у Црној Гори. Тај закон је недемократски, дискриминаторски, он нарушава право на власништво и право на религију, није у складу са Уставом Црне Горе и у својој суштини је дубоко антицивилизацијски.
Протојереј Јован Пламенац, потпредседник Свесрпског Словенског Покрета
Извор: Руски Вестник
