Свети Николај Србски
Праштајте и биће вам опроштено, поучава нас наш Спаситељ у светом Јеванђељу (Лука 6; 37). Поштовани читаоци, данас на сиропусну недељу, молимо за опроштај ако смо Вас на било који начин увредили, делом, речју, публикацијом...
Ваашој пажњи нудимо текст-проповед светог србског златоустог владике Николаја, изуговорену на сиропусну недељу 1956. године...
♣ ♣ ♣
„Ево је дошло светло време поста“ – овако се пева у црквеним стихирама на почетку Часног Поста. Зашто „светло“ време? Зато што пост природно привлачи човека ка молитви и милосрђу.
Зашто тај пост називају Часним? Зато што нас тај пост привлачи ка Часном Крсту Христовом, ка Часним страдањима Сина Божијег – за туђе грехе, за грехе наше, не Своје. Јер је од три крста на Голготи, само један био Часни Крст. Пост се зове Часним још и због тога што људима сугерише покајање, зове их на исправљање – кроз очишћење људске честитости, разним гресима упрљане – и ка узношењу из мутних вода греха ка лепоти синова Божијих. Српска народна парола: „За Крст Часни“ значи: „За Христа, за Христову истину и правду“.
И лекари прописују пост. Они то називају дијетом. Зашто нико не каже „часна дијета“, а о Христовом Крсту говори: „Часни Крст“? Зато што се дијета прописује ради тела, ради телесног оздрављења, и она се спроводи без икакве повезаности са душом и Богом. А Црква прописује пост ради Господа и душе. Ма колико се строго поштовала дијета, ма колико се пажљиво бринули о телу, оно ће се ионако распасти као распаднута колица, а душа надживљује тело и наставља да живи у другом свету. Ето теме за дубоко размишљање у Часном Посту.
Прво дело које је починио Господ, треба да нам служи као пример: то је Његов 40-дневни пост. И прва заповест коју нам је Он дао, била је: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“. Уколико ми само постимо, а не кајемо се, то ће наш пост остати без плода. А људи са већом жудњом посте, него што се кају. У три припремне недеље уочи Часног Поста, Црква предлаже народу три Јеванђеља о покајању: прво о покајању Закејевом, друго о покајној молитви митара и треће – о покајању блудног сина. И током читавог Поста у цркви ће се говорити и читати о покајању са примерима покајаних грешника и грешница, истинским покајањем просветљених и као сунце просијавших у историји хришћанства.
Покајање са признањем својих грехова практикује се чак и код нехришћанских народа, који не знају за Јеванђеље и који се руководе само својом савешћу. У фебруару 1936. године у јапанској армији се побунио пук и било је проливено много крви. Бунтовници су убили неколико старијих официра и грађанских чиновника и разорили неколико државних институција. Када је бунт утихнуо, војни министар генерал Кавашима је дао ову необичну изјаву: «Ја сам једини кривац тог несрећног догађаја и сам сносим пуну одговорност». Са још седам генерала он је поднео оставку и они су се сами подвргли казни. Какав поучан пример многим хришћанима, који, иако су криви, покушавају да кривицу пребаце на друге. Ти људи немају ни хришћанске просветљености, ни јапанске савесности. И не подсећају они на своје хришћанске претке који су се кајали пред Богом и били спремни да све учине, само да би им Господ опростио. Краљ Драгутин, кајући се за своје грехе, саградио је седам манастира и примио је монаштво. Карађорђе се отворено покајао пред народом за зло које је учинио свом оцу, а кнез Милош је подигао цркву „Покајницу“ за зло које је починио Карађорђу. У православни календар прибрајају се имена не само оних који никада нису грешили – уколико би чак и било таквих! – него и оних који су били велики грешници али су се покајали.
Дакле, покајмо се ступајући у Часни Пост. Покајмо се не само на речима, него и духом и истином и добрим делима.
Пожуримо с покајањем, јер и време жури. „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“ – неком Царство, а неком и пакао! Сада наступа светло време Поста за синове и кћери Светлости.
Проповед на Сиропусну недељу 1956. године
