Aрхиепископ Теофан Полтавски
Јер Бог тако заволе свет да је дао свог Сина Јединродног, да сваки, који верује у Њега не погине, већ да има живот вечни... Јн. 3:16
У општем смислу речи, сав живот Христа Спаситеља, који је нас ради и нашег спасења сишао не земљу и постао човек, био је крст и то веома тежак крст за Њега, иако је био спасоносан за нас. Ко ће измерити васионски и животни крст, који је понео Началник нашег спасења? Ко ће измерити његову тежину? Ко ће узбројати мноштво разнообразних крстова, из којих се он састоји као море из капљи?
Није само од Јерусалима до Голготе ношен овај крст уз помоћ Симона Киринејског. Он је ношен и од Гетсиманије до Јерусалима, и од Гетсиманије до самог Витлејема. Сав живот Началника нашег спасења био је један крст, којега се нико није дотицао, осим да га отежа. Он сам је истоптао, како говори Пророк, точило јарости Божије, и међу свим народима није било мужа са њим (Ис.63:3). Дуго је Исус носио Свој крст, као не осећајући његову тежину, док на крају, тежина овог крста не обори и Њега у самом предворју Голготе, у Гетсиманском врту.
Он овде више не сакрива тежину Свог крста, која сокрушава Његову душу: „Тужна је душа моја до смрти“, говори божаствени Страдалац Својим ученицима (Мт. 26:38). И молитвени разговор са Његовим Јединосушним Оцем Га не ослобађа, већ Га задржава под тешкоћом страдања: „Оче Мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова, але да не буде како ја хоћу него како ти!“ (Мт.26:39). Онај, који је увек говорио речју пуном Своје силе, сада и сам има потребу да га укрепи анђео (Лк.22:43). Наша реч изнемогава, слушаоци, да бисмо провели још великог Страдалца од Гетсиманије до Јерусалима и Голготе, од унутрашњег крста до спољашњег.
Али, тајинства, која Црква сада савршава, већ су најављивала овај пут и овај последњи крст. Он је толико болан, да сунце није могло да гледа на њега, и толико тежак, да се земља потресла под њим. Претрпео је Он, у најчистијој непорочности, сва мучења, унутрашња и спољашња, најтежа и најпониженија, претрпео је страдања уместо награде за учињена добра дела, Свесвети од највећих безаконика, Творац од твари, страда од недостојних, неблагодарних, за саме веиновнике страдања, страда за славу Божију и бива остављен од Бога – какав неизмерни бездан страдања!
Боже наш, Боже наш, зашто си оставио Љубљеног Твога?! Господе! Ти си Га оставио на кратко, да Он не би оставио заувек нас, који смо Њега оставили. Од сада се Он зацарева (Пс. 96:1), облачи се у лепоту, опојасује се силом и утврђује васељену, да се не помери. Узневши се од земље крстом, Он га простире на земљу и све привлачи к Себи на небо. (Јн.12:32).
Шта ћемо Ти узвратити ми, свеблаги Началниче нашег спасења, за све што си нам учинио?
Браћо, Христос је пострадао за нас, оставивши нам пример да бисмо ми ишли Његовим путем (1.Пет.2:21). Ми смо сагрешили а Он је пострадао за нас, ради нашег спасења, да бисмо и ми страдали за своје сопствене грехе и кроз то постали заједничари Његових спасоносних страдања. Постоје мудраци, који мисле да цео наш живот треба да се састоји од непрестаних забава и задовољстава. Ко су они, ако не непријатељи Крста Христовог, који желе да укину Крст Христов (1.Кор.1:17)?
Ако је само Христос вечни живот и пут ка том животу (Ин.14:6), како онда они могу да достигну Христов живот, не идући Његовим путем?
Могу ли чланови Цркве, овог тела Христовог, да буду спокојни и безбрижни, када је Глава овог тела, Сам Христос, у ранама и боловима? Могу ли чланови да се забављају у бучним забавама, кад је Глава обузета смртним боловима? Могу ли они да се опијају из препуне чаше светских задовољстава, кад Она жеђује и окушава сирће? Можемо ли ми да живимо свету и плоти, кад Она предаје дух Свој Богу?
О, човече, кога је привукла благодат Господа твога на небо, али који си у овом свету огрезао у плот! Не одричи се учествовања у страдањима Христовим на земљи, да би се у своје време обрадовао и победио са Њим на небу! (1. Пет.4:13). Амин.
Изговорено 20. априла 1929. у Варни.
Извор: Православна породица (из књиге "АРХИЕПИСКОП ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ, НОВИ ЗАТВОРНИК"), Манастир Рукумија, 2021.
