
Поздрављам те славни граде и честитам ти Дан жртве и херојства! Херцеговачки Пијемонте, свесрпски устаниче!
Живо памтим твој Митровдан „92., било је баш овако облачно, оловно небо над нама, прохладне руке. Уз лампу петролејку, ушушкани уз мајку брат и ја, слушали смо тупу грмљавину од сјевера.
То Невесиње трпи, шапутали су стари. Хоћемо ли опстати?!
У доњем селу кажу да су спремили најнужније за исељење. Камиони су натоварени, чека се вијест са ратишта. Куда ћемо? Ка Црној Гори, нема се куда!
