Милош Ковић

Историчару је, по правилу, лакше да пише о временски и просторно далеким, него о савременим и блиским догађајима. Разумевање и тумачење још су већи изазови уколико догађаји и процеси о којима је реч нису окончани. Можда највећу невољу чине предрасуде самог историчара, поготово онда када је реч о политичким борбама. Уколико се усуди да, после објашњења, предложи и решења, он ће се наћи под унакрсном паљбом политичара. Невоље и сукоби биће му, међутим, надокнађени непосредним увидима, какви се не могу стећи читањем докумената. Најбољи историчари препознају се онда када пишу о свом добу. Такви су, са непосредним политичким искуствима и личним знањима о догађајима и савременицима били, поред осталих, Тукидид, Франческо Гвичардини, Слободан Јовановић. Треба, дакле, радити свој посао.

Опширније...