Реч пастира
Црна Гора је вековима била лучонша идеје свесрпског уједињења, звали су је "Србском Спартом", а сами Црногорци су себе сматрали најбољим Србима (и највећим русофилима), никада не помишљајући да су они неки други народ. Данас поједини представници нације настале у Титовом Јајцу често предњаче у србофобији (и русофобији) чак и испред "закржљале расе", како Дучић назва наше западне суседе. Нека би дао Бог да последње речи и речи из тестамента великог србског светитеља и владара и владике Црногорског, буду на просветљење ума свим заблуделим у Србској Спарти, јер је клетва светитеља у ствари страшна опомена управо њима...
Једно време читала се код нас по црквама читаву годину дана једна молитва у којој су, између осталог, биле и ове речи: „Господе, спаси нас од нас самих!“
Писмо друго. Словенство
Дубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитељ олтара Господњег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник Цркве и православних догмата – такав је лик светитеља Илариона, који је своје земаљско служење овенчао подвигом мучеништва и исповедништва. Светитељ-богослов са нарочитим болом доживљава одсуство јединства словенског света. Своје друго путовање по западним земљама 1912. године описао је у „Писмима о Западу“. Ценећи вредност великих дела западне уметности, тамошње лепоте природе, па чак и достигнућа материјалне културе, Владимир Тројицки критикује религиозни живот западне Европе у поређењу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошћу и реализмом православне духовности.
