У Светосавској сали при цркви Свете Петке у Сурчину је 21. децембра 2023. године представљена књига Азбучник српских свештеника у Срему 1546-1946.
Са благословом Епископа сремског Господина Василија књига аутора Предрага Пузића, публицисте који ради као средњошколски наставника у Новом Саду, а живи у Раковцу код Беочина, угледала је светлост дана.
Рецензент књиге: Проф. Др Владислав Пузовић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду); Издавачи: Архијерејско намесништво пећиначко и Народна библиотека у Пећинцима; стр. 512, Пећинци 2023.
Из предговора Епископа сремског Василија
Са великим задовољством препоручујемо читалачкој јавности ово капитално дело, са дубоким убеђењем да ће корисно послужити свим истраживачима прошлости нашег народа и његове Светосавске Цркве.
Од срца благодаримо протонамеснику Бојану Мијановићу, архијерејском намеснику пећиначком и господину Предрагу Пузићу, аутору монументалног издавачког подухвата, као и свим њиховим сарадницима који су допринели да се овај велики подвиг успешно оконча.
Поред тога, сигуран сам да ће нас ова драгоцена књига, попут свеће упаљене над светлим гробовима наших блаженопочивших свештеника, подстакнути да се, по упутству Светог апостола Павла, и сада сећамо наших старешина и учитеља Речи Божје, са молитвом да ће ући "у радост господара свога".
Из рецензије Проф. Др Владислава Пузовића
Књига која је пред читаоцем садржи драгоцене податке за српску црквену историју на подручју целовитог Срема. У њој је најпре представљена мрежа протопрезвитерата са основним подацима о протопрезвитерима и информацијама о Црквеним и државним одредбама везаним за њихово функционисање. Потом је дат регистар насеља и парохија са подацима о храмовима, капелама, водицама, вероисповедним школама, црквеним књигама и имовини. Овоме је још додат попис са стотинак насеља из перода 16-18. века која су имала православне цркве, а престала да постоје услед различитих сеоба или државних одредби. Главни део рада представљају кратке биографије преко три хиљаде свештеника са територије Срема, укључујући и његов западни део...
На свечаном представљању књиге у Сурчину говорили су: протојереј Бојан Мијановић архијерејски намесник пећиначки, аутор Предраг Пузић, ђакон др Никола Лукић и јереј Божидар Васић. Госте је поздравио протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, а у музичком делу наступили су чланови етно групе Звонце.
Запис са представљања
"Изговори чедо моје нашу највећу ријеч...- каже мудри писац Немањиних завештања - изговори СРБ па ми реци колико ти у ушима траје? Трен.
Изговорена ријеч траје док се изговара, па нестаје као дах из груди који ју је произвео.
Само написана ријеч остаје.
Сада пипамо по мраку прошлости и тражимо у далекој историји нешто о нама Србима и не налазимо никаквог трага ни гласа о нама. Као да нас није било. А били смо и тада. Јер да нисмо били тада, не би нас било ни сада. И ми Срби смо Адамова дјеца. Било нас је, али нисмо записани. Само записани народи улазе у историју."
Овим цитатом и мудрим речима из Немањиних завештања, јереј Божидар Васић је на најлепши могући начин отворио културно-духовно-историјско вече у којем се представља културно-историјско благо, књига Азбучник српских свештеника у Срему 1546-1946. године, која сведочи свима нама, и долазећим генерацијама, да нас је било у историји, као што смо и сада и овде.
Током надахнутих излагања учесници су истакли да је ово капитално дело које је изузетно важно, не само за шире подручје Срема, него и за целу Српску Православну Цркву. После сјајних издања о српским епископима и монасима, коначно је објављено и једно дело о свештенству.
Књига је добила своју потврду од Архијереја наше Свете Цркве ( с обзиром да им је уручена током редовног мајског заседања Сабора) али и од других релевантних институција и појединаца.
Ово може бити и образац за друге да се у својим Епархијама упусте у истраживачки рад и тиме оставе писано сведочанаство ко смо, јер како је говорила блаженопочивша игуманија соколичка мати Макарија: Што се није записало, није се ни десило.
За вишегодишњи истраживачки рад аутор, проф. Предраг Пузић је користио богату архивску грађу из фондова Архива Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима (Митрополијско-патријаршијски архив), бројне црквене публикације, различите верске и државне шематизме, књиге објављене током 19. века, периодичне часописе и новине дневне, недељне или стручне штампе као и грађу из приватних рукописа и фундуса.
