Свештеник Георгиј Максимов
Задатак за ум у време Великог поста
(на Приче Соломонове, 2: 3-5)
Драга браћо и сестре, на данашњем читању из књиге Приче Соломонове, чули смо призив да тражимо знање. На какво нас тражење знања заправо призива Свето Писмо? Не бесмислено знање о стварима које нас уопште не приближавају спасењу, него знање о нашем Господу. И није случајно што ово слушамо на почетку Великог поста, јер смо за време поста ми дужни:
1. Да себе ограничавамо у храни Господа ради.
2. Да појачамо како личну молитву, тако и учешће у богослужењима.
3. Да чинимо више добрих дела.
4. А такође да изучавамо нашу веру – то што нам је Господ открио о Себи Самом преко Светог Писма и Светог Предања Православне Цркве.
И то је природно – ако ми волимо Господа, ко онда неће пожелети да сазна више о Ономе Кога воли?
Откуда црпети сазнања о Богу? Наравно, из проверених црквених извора. Посебно, добро би било прочитати Катехизис светог Филарета Московског или светог Николаја Србског, ради тога да би сазнали и подсећали себе на истину о нашем Господу. И ако неко каже да је читао Катехизис, да би желео нешто сложеније – изволите, постоји петотомник „Догматско богословље“ светог Силвестера Малеванског. Ако хоћеш дубље – читај њега.
Не указујем случајно на стваралаштво управо Светих Отаца. Зато што многи радије читају савремене ауторе, то је лакше, али није све што је лакше истовремено и правилно. Такав савет посебно даје преподобни Амвросије Оптински: „Читајући духовне књиге, прибојавате се да не упаднете у нека неправилна размишљања. Ваша бојазан није неоснована. Зато… не читајте без разлике свакојака нова дела, макар и без духовног садржаја, али таквих писаца који нису потврдили своје учење светим животом, него читајте такве оце чије је стваралаштво од стране Православне Цркве признато као веома познато и без сумње поучно и за душу спасоносно“.
Свети Оци – то су од стране Цркве проверени извори вероучења. Што се тиче савремених аутора, још непрослављених, то међу њима има како добрих, тако и сумњивих. Али не можете сваком човеку доделити некога ко ће одговорити: да ли се овај аутор може читати? Шта се може прочитате од њега, а шта није препоручљиво? – изволите, постоје Свети Оци, можете их прочитати, Црква их је одобрила.
И наравно, читање духовне литературе представља труд. Многи су то могли приметити. Читати којекакве криминалистичке романе је интересантније. О томе постоји прича и у древном патерику, када је старац беседовао са својим ученицима-монасима. И када им је он говорио о Богу, они би заспали, а када је говорио о мирским стварима, укључивали су се, одмах би им било интересантно. И старац је на то обратио њихову пажњу, да на тај начин делује лукави. Када желимо да нешто добро изучимо, он нас наводи на досаду. А када желимо нешто испразно и по душу штетно – тада је обрнуто, то је све лако.
Не треба се плашити духовног труда, који чинимо ради Господа.
Читајући те књиге Светих Отаца, добро је помолити се Богу, како би нас Он уразумио да схватимо то што је Њему угодно. И помолити се том светом аутору чију књигу читате, како би се он такође помолио за нас и помогао да све правилно схватимо. И на тај начин да сазнамо више о нашем Господу.
Такође, у данашњем читању књиге Приче Соломонове чули смо да знање о Богу привлачи у нашу душу страх Божији. А без страха Божијег ми, наравно, не можемо успети. Страх Божији, као што знате, није онај страх који је Адам имао после греха, желећи да се сакрије од Бога и да не прими казну, већ је то страх који има син који воли свог оца, бојећи се да га увреди неким својим недостојним поступком.
Али како тачно знање о Богу уноси страх Божији у нашу душу? Уосталом, нису га нашли сви који су читали те исте књиге. Свети Теофан Затворник објашњава да морамо читати са потпуном вером, са поверењем сагледавати написане истине, и тада ће оне унети страх Божији у нашу душу, и то ће постати основа наше промене, помажући нам да се спасемо.
Зато вам желим да успешно и душекорисно проведете време овог Великог поста, да сазнате више о нашем Господу и да Му будете ближе.
1. марта. 2023. г.
Храм Свих Светих на Кулишкама.
