Протојереј Јован Пламенац
Напомена уредника: Поштовани читаоци, пријатно сам изненађен да је отац Јован у овом контексту поменуо догађај из 2021. године, на Крстовдан и сматрам да није сувишно кратко појашњење. Предводио сам једну групу руских поклоника из Омске митрополије и том приликом за 11 дана обишли смо велики број србских светиња. На Крстовдан смо били на Литургији а потом и дивном послужењу у храму Свих Светих на Великом Пијеску код Бара, где нам је домаћин био отац Јован Пламенац. Стајао сам отприлике на месту где се налазио Олтар у древном храму са оцем Јованом, наспрам групе са руском браћом и сестрама и преводио очеве речи. Руси су фотографисали у неколико наврата и из различитих положаја, у различито време. Нико није видео никакву светлост, али када су у аутобусу почели да разгледају фотографије, видели су на свим сликама необичан зрак светлости који пролази између мене и оца Јована. Моја прва помисао је била, да можда Господ указује да још треба копати, да се ту налази нека светиња. Међутим, отац Јован је изнео вероватнију претпоставку - пошто се светлост појављује у разрушеним храмовима који вапију за обновом - да нам то Господ шаље сигнал да се приступи обнови тих светиња. Нисам желео раније ту фотографију да износим у јавност, али после ових речи оца Јована, сматрам да то не треба да се скрива од очију јавности. Следи текст оца Јована Пламенца са његове Фејсбук странице...
† † †
Свјетлосни стуб и у Доњим Подима
Да ли је овај необични свјетлосни стуб који нас прати на црквиштима и недовршеним црквама најава обнове и довршетка ових цркава?
Сваки пут видјели смо га на фотографијама, без обзира из којег угла су начињене.
Први пут нам се појавио на Великом Пијеску, на празник Воздвижења Часног крста 2021. године, када је Ранко Гојковић код нас на Литургију, након што су посјетили храм Светог Саве у Београду, те манастире Рукумију, Велику Ремету, Крушедол, Гргетег, Жичу, Студеницу, Сопоћане, Ђурђеве Ступове, Острог, Дајбабе и Цетињски манастир, довео поклоничку групу из Омска, у Сибиру.
Велики Пијесак код Бара, остаци древног храма из ранохришћанског периода
Потом се, два пута, појавио на Румији, када смо у цркви Свете Тројице служили Литургију: 22. јула (када је са нама био и протојереј Горан Ковачевић) и 12. августа 2023. године.
Код цркве Свете Тројице на Румији
И, напокон, појавио се и на на Литургији 20. априла 2024. године.
Остаци цркве Светог Марка у Доњим Подима
Црква Свих Светих на Великом Пијеску, с почетка IV вијека, вапи да буде обновљена. У вријеме режима Мила Ђукановића, након шест година мукотрпне борбе, добили смо недискриминаторске услове за градњу културно-духовног комплекса на Великом Пијеску, као што их имају и остали на том подручју. А онда су, након парламентарних избора 30. августа 2020. године, на власт у Црној Гори дошли „наши“ и – побрисали су нам услове за градњу које смо били добили од институција режима Мила Ђукановића. Већ три године настојимо да нам врате услове за градњу које смо имали, али нове власти су се бавиле саме собом, ко ће што закучити, и ми смо им били задња рупа на свирали, иако је у међувремену заштитна зона цркве натрпана зградама. Овај проблем растеже се и током садашње власти, тако да су наша надања упрта у најављену реконструкцију Владе.
Румијска црква је завјетна црква. То је најупечатљивији, најсилнији народни завјет на подручју данашње Црне Горе. Да он буде сасвим испуњен, потребно је да црква Свете Тројице, сада од метала, буде обзидана тим каменом, надојеним многогенерацијским трудом, надом, вјером и молитвом. Вјерни народ Бара, и даље, до Херцег Новог, прије пет година започео је заиста свети посао испуњења тог завјета, али црногорски богоборни режим то је спријечио. Ступање на црногорску политичку сцену нових власти, Румијској цркви, том испуњењу вишевјековног народног завјета, није донијело никакву благодат.
Изградњом пута до цркве Светог Марка у Доњим Подима, на обронцима Лисиња, њена обнова је постала извјесна. У дивној сарадњи са локалним муслиманским житељима, дијелом и заједничким улагањима у спајање постојећих дјелова пута у селу, Митрополија црногорско-приморска, уз труд и прилоге Српског културног друштва ,,Слово љубве“ из Бара, изградила је пут до испод саме цркве. ,,Слово љубве“ је извело више акција чишћења цркве и простора око ње, па смо у њеним остацима већ два пута служили Литургију. С Божијом помоћи, ту ћемо 8. маја прославити и храмовну славу Светог апостола и јеванђелиста Марка.
Извор: Фејсбук страница оца Јована Пламенца
Наслов и опрема текста: Саборник
Фото: Лична архива и ФБ страница оца Јована Пламенца
