Реч пастира
Писмо друго. Словенство
Дубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитељ олтара Господњег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник Цркве и православних догмата – такав је лик светитеља Илариона, који је своје земаљско служење овенчао подвигом мучеништва и исповедништва. Светитељ-богослов са нарочитим болом доживљава одсуство јединства словенског света. Своје друго путовање по западним земљама 1912. године описао је у „Писмима о Западу“. Ценећи вредност великих дела западне уметности, тамошње лепоте природе, па чак и достигнућа материјалне културе, Владимир Тројицки критикује религиозни живот западне Европе у поређењу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошћу и реализмом православне духовности.
Пре 90 година рођен је Митрополит Петроградски и Ладошки Јован Сничев, у руском православном верујућем народу несумњиво најомиљенији руски владика у другој половини ХХ века. Поред изузетне пастирске делатности (сматра се духовним вођом великог руског препорода коме смо данас сведоци), доктор црквене историје, Јован Сничев, оставио је иза себе и грандиозно писано дело. Овде ћемо поменути само капиталну књигу "Руска симфонија", а пажњи читалаца препоручујемо његово излагање на тему екуменизма...
Писмо прво. Уместо предговора
У сабору мученика Руске Православне Цркве посебно место заузима архиепископ Иларион (Тројицки). Дубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитељ олтара Господњег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник Цркве и православних догмата – такав је лик светитеља Илариона, који је своје земаљско служење овенчао подвигом мучеништва и исповедништва.
