...Питали сте о породици. Породица је ћелија, мала честица нашег друштва. Одржавањем породице и јачином породице одређује се стање у друштву. Слабљење породице прети ужасним последицама. Све је то губитак морала, губитак савести. Губитак свести. Губитак оријентира за оно што је најважније у животу...
...Жена која ради је противприродна појава. Не треба кварити психу коју јој је дао Бог, не смемо да је мучимо, кваримо, укалупљујемо као мушкарца. Свака жена, било тајно или јавно, хоће да се уда. И свака жена је позвана да буде мајка, то је њена најјача унутрашња побуда. Њу је Бог створио као мајку. Зашто онда да иде против Бога и прави од мајке економисту? Или жену учитељицу, како то? Школа је позвана да помогне дечаку да постане грађанин, радник, а да из девојчице васпитава мајку. Добивши диплому, дете мора бити самостални, мислећи, креативни човек. Због тога код нас сво становништво земље има само женско васпитање. Одавде потиче и инфантилност, и неумеће мушкараца да одговарају за своје жене. И као последицу имамо мајке које раде, које немају времена да се посвете деци. И то је затворен и ужасан круг...
Будући да је почела прослава 1025. годишњице Крштења Русије, што представља велики догађај за све Православне, предлажемо благочестивом читаоцу ову беседу св.Владике Николаја, одржану 15./28. јула 1932. године у Саборној цркви у Београду о светом равноапостолном Владимиру, кнезу земље Руске, који је донео светлост Јеванђеља Христовог међу једнокрвну нам браћу Русе, давне 988.године.