Епископ Николај (Велимировић)
Напомена: Поштовани читаоци, уочи почетка Успењског поста, на покладе, Вашој пажњи препоручујемо још један душекористан текст србског златоустог владике кога нема у Сабраним делима. Ради се о проповеди великог светитеља на Сиропусну недељу, уочи почетка Часног поста 1956. године, значи, у години упокојења светог владике. Сваки пост је позив на покајање па смо одлучили да не чекамо скоро седам месеци до поклада уочи следећег Часног поста, ако Бог да поново ћемо га објавити и на Сиропусну недељу 2021. године. Остале текстове светог србског владике који нису ушли у Сабрана дела, можете читати на "Саборнику" ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ...
♦ ♦ ♦
„Ево је дошло светло време поста“ – овако се пева у црквеним стихирама на почетку Часног Поста. Зашто „светло“ време? Зато што пост природно привлачи човека ка молитви и милосрђу.
Зашто тај пост називају Часним? Зато што нас тај пост привлачи ка Часном Крсту Христовом, ка Часним страдањима Сина Божијег – за туђе грехе, за грехе наше, не Своје. Јер је од три крста на Голготи, само један био Часни Крст. Пост се зове Часним још и због тога што људима сугерише покајање, зове их на исправљање – кроз очишћење људске честитости, разним гресима упрљане – и ка узношењу из мутних вода греха ка лепоти синова Божијих. Српска народна парола: „За Крст Часни“ значи: „За Христа, за Христову истину и правду“.
И лекари прописују пост. Они то називају дијетом. Зашто нико не каже „часна дијета“, а о Христовом Крсту говори: „Часни Крст“? Зато што се дијета прописује ради тела, ради телесног оздрављења, и она се спроводи без икакве повезаности са душом и Богом. А Црква прописује пост ради Господа и душе. Ма колико се строго поштовала дијета, ма колико се пажљиво бринули о телу, оно ће се ионако распасти као распаднута колица, а душа надживљује тело и наставља да живи у другом свету. Ето теме за дубоко размишљање у Часном Посту.
Прво дело које је починио Господ, треба да нам служи као пример: то је Његов 40-дневни пост. И прва заповест коју нам је Он дао, била је: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“. Уколико ми само постимо, а не кајемо се, то ће наш пост остати без плода. А људи са већом жудњом посте, него што се кају. У три припремне недеље уочи Часног Поста, Црква предлаже народу три Јеванђеља о покајању: прво о покајању Закејевом, друго о покајној молитви митара и треће – о покајању блудног сина. И током читавог Поста у цркви ће се говорити и читати о покајању са примерима покајаних грешника и грешница, истинским покајањем просветљених и као сунце просијавших у историји хришћанства.
Покајање са признањем својих грехова практикује се чак и код нехришћанских народа, који не знају за Јеванђеље и који се руководе само својом савешћу. У фебруару 1936. године у јапанској армији се побунио пук и било је проливено много крви. Бунтовници су убили неколико старијих официра и грађанских чиновника и разорили неколико државних институција. Када је бунт утихнуо, војни министар генерал Кавашима је дао ову необичну изјаву: «Ја сам једини кривац тог несрећног догађаја и сам сносим пуну одговорност». Са још седам генерала он је поднео оставку и они су се сами подвргли казни. Какав поучан пример многим хришћанима, који, иако су криви, покушавају да кривицу пребаце на друге. Ти људи немају ни хришћанске просветљености, ни јапанске савесности. И не подсећају они на своје хришћанске претке који су се кајали пред Богом и били спремни да све учине, само да би им Господ опростио. Краљ Драгутин, кајући се за своје грехе, саградио је седам манастира и примио је монаштво. Карађорђе се отворено покајао пред народом за зло које је учинио свом оцу, а кнез Милош је подигао цркву „Покајницу“ за зло које је починио Карађорђу. У православни календар прибрајају се имена не само оних који никада нису грешили – уколико би чак и било таквих! – него и оних који су били велики грешници али су се покајали.
Дакле, покајмо се ступајући у Часни Пост. Покајмо се не само на речима, него и духом и истином и добрим делима.
Пожуримо с покајањем, јер и време жури. „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“ – неком Царство, а неком и пакао! Сада наступа светло време Поста за синове и кћери Светлости.
Проповед на Сиропусну недељу 1956. године
