Епископ Николај (Велимировић)
Напомена уредника: Поштовани читаоци, благодарећи Миру Роглићу, Србину из Канаде, више пута помињаном приликом публиковања текстова светог владике Николаја који нису ушли у Сабрана дела, у прилици смо да Вам предочимо још један такав текст. Овај текст није штампан у руском часопису, нисам морао да га преводим, текст је објављен на
србском језику у издању „СВЕЧАНИК КАЛЕНДАР“ за просту 1954 годину, страна 60 – 66. Календар је штампао прота Алекса Тодоровић ( на фотографији) у Минхену и у сваком броју је био један део у виду верске читанке. Због тога чуди да се он није нашао у Сабраним делима. Уколико је разлог за то обазривост према „сестринској цркви“, због тога што свети владика страшни геноцид-србоцид у НДХ назива без устручавања новом римском инквизицијом, притом најстрашнијом инквизицијом, то онда заслужује озбиљну критику. Речи једног од највећих светилника ХХ века Васељенског Православља не смеју се скривати зарад незамерања латинским јеретицима. Поготово што сам свети владика у тексту указује да се Срби не смеју светити, освета је Божија - али да морају, цитирамо: „да јављају свету и објављују сва грозна недела најновије инквизиције над српским народом; да опомињу народе широм света, хришћанске и нехришћанске, да буду на опрезу за себе, јер се и њима може догодити што се догодило народу србском“. Дакле, србски златоусти владика је заветовао Србе не да скривају васионски злочин паписта над Србима, него да опомињу људе широм света на то. До данашњег дана у целом 
свету се говори како је Томас де Торквемада најстрашнији инквизитор у историји човечанства, а наш светитељ исправно примећује да он далеко заостаје не само у параметрима бројности него и у параметрима суровости за усташким инквизиторима које је благосиљао, од Ватикана проглашен блаженим, кардинал Алојзије Степинац. Због тога, поред свих похвала и огромне захвалности за појаву Сабраних дела владике Николаја, схватајући да службовање православног епископа међу латинским јеретицима није нимало једноставно, уколико је ово изостављање било свесно зарад незамерања папистима, то свакако не заслужује похвале…
♦ ♦ ♦
Les assassenes au nom de Die
Par Harve Lauriere
Threath to Europe
By Avro Manhatan
The crime of genocide
Pubished by Serbian National Dience
То је крвава инквизиција над српским народом у сред XX века.
Чувена је по страхоти Шпанска инквизиција. Генерални директор oве инквизиције, опуномоћен од папе, био је злогласни доминикански калуђер Томас де Торквемада. За 18 година његовог диктаторства сажежено је на ауто - де – фе 10. 220 људи, а уморено глађу, мучењем и тамновањем 114.401 лице (Према историчару Мотлеју). Дакле свега сто двадест и пет хиљада за 18 година.
Страшно. Али је несравњиво страшнија инквизиција над српским православним народом у Југославији. Јер је ова инквизиција само за четири године убила седамсто хиљада Срба и Српкиња.
Чувена је такође инквизиција у Холандији. Краљ Шпански Филип II послао беше свога генерала Албу са диктаторском влашћу у Холандију, да истреби протестанте. Овај диктатор по руководству кардинала Гранвјле вршио је овај крвави посао шест година. Па кад је напустио Холандију хвалио се како је он за шест годима погубио, уморио у мукама, 18.000 протестаната.
И ово је страшно. А зар није страшније погубити 700.000 Срба само за четири године?
Крвава инквизиција у Француској позната је под именом “Вартоломејска ноћ”. Главна оруђа ове инквизиције били су краљ Шарл IX и његова Мајка Катарина Медичи. 
Покољ је почео изненадно у глухо доба ноћи уочи светог апостола Вартоломеја 24 августа 1572 године. У самом Паризу поклано је 10.000 протестаната, такозваних Хугенота; међу првим велики адмирал Колињи. Клање, масакрирање или спаљивање живих људи раширило се по целој Француској. Попови су викали везаним жртвама: “Или миса или смрт“. Сходно најумеренијим историчарима инквизиција је том прилико уништила 100.000 људских живота. После тога одржане су велике свечаности од Париза до Рима, и благодарење Богу (коме Богу?) "за прекрасну победу над непријатељима Цркве"
И ова инквизиција је заиста страшна. Али зар није седам пута страшнија инквизиција над Србима? Она је покосила једну стотину хиљада Француза а ова седам стотина хиљада Срба. Она се догодила 1572 године а ова 1941 – 1945.
Ми нећемо набрајати остале инквизиције у Европи: Чешкој, Италији, Аустрији, нито ону против богумила у Босни ни против њиховох једномишљеника Вајдензијана, нити пак оне преко мора у Перуу и другим колонијама. Задржаћемо се на три споменуте, и учинићемо следеће сравњење.
У Шпанској инквизицији уморено је 125.000 људи: у Холандској 18.000: У Француској 100.000.
Дакле, укупно 243.000. А у самој југословенској 700.000.
Према томе, јасно је, да је инквизиција над Србима у Југославији по броју уморених људи најстрашнија у историји.
Али инквизиција над српским народом није најстрашнија од свих ранијих инквизиција само по несравњеном броју уморених лица него и по грозоти мучења невиних жртава. О тим грозотама детаљно се говори у горе наведеним књигама.
Треба имати врло јаке нерве па читати те књиге и гледати са језом фотографије. Додаћемо само изјаву члана парламента Западне Немачке Јакова Алтмајера, која гласи: “Запад је био забезекнут када је гледао слике како Хрвати усташе с бајонетима терају српско становништво да се покрштава у католичку веру“..Крвава владавина Павелићевих усташа постигла је максимум на пољу масовних покоља. Светска историја регистровала је многе крвнике и масовне убице; међутим, ни један од њих није био толико свиреп да је тражио да му се у корпама сервирају очи његових жртава. То је био специјалитет Павелића и његових усташа”.
Но сва злочинства над Србима нису још описана. Описаће се; објавиће се.
Безумни инквизитори као да никад нису прочитали реч Христову: ”Нема ништа тајно што неће бити јавно нити што сакривено што се неће открити“.
Заборавили су и ону народну: “У цара Тројана козје уши“. Мислили су све покрити мраком и лажном пропагандом. Али нема пећине у коју су они бацали живе Србе, да се неко није успузао; нити реке у којој су топили Србе, да неко није испливао; нити ломаче, а да неко опаљен није избегао; нити сече, из које неко није изнео живу главу; нити мучилишта, са кога се неко није спасао. То је од Бога. Да би они били лични сведоци пред човечанством и историјом; као што ће њихова побијена браћа бити сведоци на Страшном Суду Божјем.
Треба ли Срби да се свете? Да не да Бог. Они који би се светили, не би били ни Срби, ни хришћани. Јер Срби немају верске инквизиције у својој традицији, и Срби знају да Христос није обећао Царство Небеско мучитељима, него мученицима.
„Доћи ће вријеме“ - рекао је Он - “кад ће сваки који вас убије мислити да Богу служи. А ово ће чинити, јер не познаше Оца и Мене”.
Отуда је Херве Лориере правилно назвао творце оне крваве оргије над српским народом: “убице у име Божје“.
Никад се Срби нису руководили паролом “Циљ оправдава сретства” т.ј. сва средства. Неморална, нечовечна и зверска. Зато се они неће ни светити.
Ако би се светили равном мером, они би морали да погребавају живе људе, да пеку живе на огњу, да деру кожу са живих, да режу децу на комаде на очи родитеља, да копају очи и.т.д. А то Србин не би могао чинити ни над зверовима, а камоли над људима.
Па шта треба Срби да чине?
Прво, да се не свете. Јер ко се свети тај се не посвети. Него да оставе освету Богу, који је заповедио људима пре Христа: “Не свети се, моја је освета”.
Друго, да јављају свету и објављују сва грозна недела најновије инквизиције над српским народом; да опомињу народе широм света, хришћанске и нехришћанске, да буду на опрезу за себе, јер се и њима може догодити што се догодило народу српском.
Треће, да се диче и поносе са својих 700.000 мученика за Христа; да им зидају храмове на местима њиховог мучења, над њиховим гробницама и над такозваним Псећим пећинама, које ће се звати свете Пећине, и свуда по свету.
Само тако ће Српски народ имати за сву будућност једну непобедну небеску армију од 700.000 Божјих мученика на својој страни као заштиту, одбрану и зајемчену победу.
И - један морални капитал коме нема равна у свету.
Извор: СВЕЧАНИК КАЛЕНДАР за просту 1954 годину страна 60 - 66
Србосек као продукт тисућљетње културе
Опрема текста: САБОРНИК
