Реч пастира
Свети Николај Србски
Говорено у једном времену, које је под притиском утилитаризма жудело за једним бољим васпитним идеалом.
... Од тебе, мајко, зависи највише. Имај увек на уму ово троје.
Прво: остави своје дете без ручка. Ти не треба да будеш детету своме анђео који само милује, но и анђео који мисли и суди. Остави твоје дете без ручка, то је неопходно потребно. Твоје дете треба да сазна, шта значи бити гладан и треба да буде способно, да овда-онда у животу своме да свој ручак гладнима. Они, који никад нису осетили на себи власт глади, постали су најнемилостивији и најбезбожнији.
Друго: не дозволи своме детету никад, да говори зло о другим људима пре него је признало и покајало своје зло. Свет може поправљати само онај, ко је у стању себе поправити. Сви велики реформатори света преживели су претходно једну велику унутрашњу револуцију. Сви Хришћани могу оправдати своје име поглавито том унутрашњом револуцијом.
И треће: не учи своје дете себичности. То је грех 90% мајки. Научити дете себичности значи поновити наук који му је природа већ дала у зачећу његовом. Ма колико га ти, мајко, учила несебичности, никад нећеш потпуно победити природу. Зато не престај саветовати свако јутро сина: подај, сине, од свега што имаш доста, један део твојим друговима који немају ништа. Не престај свако вече тражити рачуна од сина о његовим добрим делима од тога дана.
Свети Николај Србски
Говорено у једном времену које је под притиском утилитаризма жудело за једним бољим васпитним идеалом.
Дете је отац човеку.
Wordswort
Сви ми сматрамо себе за јединице, а друге за нуле.
Пушкин
Све се пењало ка човеку, Човек постигнут - све је постигло свој циљ. Но савршен човек почиње сад журно се пењати ка Богу.
Browning: Paracelsus
Црква Христова, дрaгa брaћo, од почетка носи револуционарни карактер. И уколико је Црква ова у историји стајала ближе Христовом идеалу утолико се очигледније испољавао тај њен револуционарни карактер. У моментима пак кад је Црква под неодољивом прашином времена понирала у дугачку поворку обичних људских установа, њена револуционарна боја бледела је. На револуцији и заснована, од револуционара саздана, у револуционисању човечанства показала је Црква свој највећи сјај. Педагогика хришћанска је отуда револуционарна онако исто као и Црква хришћанска у опште. Васпитати за праву хришћанску Цркву увек је значило револуционисати. Кад се у Цркви изговори реч васпитање она не значи оно што значи у уџбеницима о васпитању, она не доводи у сумњу и не збуњује нејасношћу и двосмисленошћу. Васпитање у Цркви може да значи само револуционисање.
О. Дарко Ристов Ђого
Постмодернизам је друго име за лаж.
Србија је име за истину. Христову истину, истину Истине.
Зато Србија и постмодернизам не иду заједно.
