Реч пастира
Протојереј Јован Пламенац
Тзв. контрацептивним средствима и вантјелесном оплодњом бива убијено далеко више људи него абортусомАко кроз човјеков живот пођемо уназад, па и од његове дубоке старости, и идемо секунд по секунд тражећи тренутак када је постао жив, доћи ћемо до његовог рођења, заћи у мајчину утробу и ићи даље – све до његовоg зачећа. На свом том путу нећемо наићи ни на један други тренутак када ћемо моћи да кажемо: ево, сада је постао жив.И наука је установила да човјеков живот почиње његовим зачећем. Спајањем сперматозоида и јајне ћелије дефинисано је ново људско биће. А кад је тако, онда је сваки неприродни, насилни прекид човјековог живота од тренутка његовог зачећа убиство, без обзира на аболирање тог чина правном регулативом. То је убиство које никога ко је у њему учествовао неће стрпати на робију.Проблем се умножава када се прича о убијању зачетог а нерођеног човјека заврши на абортусу, што у пракси бива скоро увијек. У општем непоимању размјера и тежине злочина убијања нерођених људи, тзв. абортус постаје димна завјеса која заклања далеко бројније убијање нерођених људи тзв. средствима за контрацепцију и вантјелесном оплодњом.
Протојереј Јован Пламенац
Напомена: Настављамо са објављивањем изузетне студије о убиствима деце званим абортус оца Јована Пламенца, коју публикује у наставцима на потралу ИН4С...
† † †
Када почиње човјеков живот
Још су се древни философи бавили питањем почетка људског живота. Питагорејци су сматрали да је дијете у мајчиној утроби живо након 35 дана од зачећа, Хипократ да је мушко дијете живо након 30 а женско након 42 дана, Аристотел мушко након 40 а женско након 80 или 90 дана од зачећа…
Тертулијан, хришћански свештеник из Картагине, који је живио у другој половини другог и првој половини трећег вијека, сматрао је да је човјек жив од тренутка зачећа. Истовјетан став о почетку живота човјека проповиједали су многи оци ране Цркве са Истока: Григорије Ниски, Максим Исповједник, Јован Дамаскин, Климент Александријски, Јован Златоусти…
Свети Николај Србски
Текст који нудимо Вашој пажњи први пут је публикован на нашем сајту 2020. године, на дан светог Јована Шангајског. Преносимо текст с промењеним насловом али са тадашњом уводном напоменом уредника којој немамо шта додати...
Напомена уредника уз текст: Поштовани читаоци, већ смо на Саборнику објављивали текстове светог владике Николаја који нису изашли у Сабраним делима. Поново је честита старина (више о њему прочитајте ОВДЕ), Србин из Канаде Миро Роглић, послао овај бисерни текст нашег светитеља о светом Јовану Шангајском и наш портал ексклузивно објављује превод тог текста из руског часописа, штампан 1954. године у САД. Текст је значајан не само због изузетне лепоте и непоновљивог стила србског златоустог владике, него и због тога што отклања сваку сумњу о србском пореклу светог Јована Шангајског. Наиме, пре неколико година као реакцију на текст у мојој књизи "Знаменити Срби у руској историји" добио сам писмо са текстом публикованим на сајту ПРАВОСЛАВИЕ.РУ, који говори о прецима Јована Максимовића, којим се, наводно, негира србско порекло Јована Максимовића, потоњег светог Јована Шангајског. Међутим, ништа се ту не негира. У тексту публикованом на сајту ПРАВОСЛАВИЕ.РУ пише дословно: "Род почиње од XVII века и води своје рачунање од Максима Васиљковского, који је арендовао земљу Кијево-Печерске Лавре". Владика Николај у тексту пише, цитирам: "Владика Јован је причао и мени и другима да су његови преци били Срби, који су побегли у Русију од турског и аустријског угњетавања".
