Реч пастира
Свети Николај Србски
Праштајте и биће вам опроштено, поучава нас наш Спаситељ у светом Јеванђељу (Лука 6; 37). Поштовани читаоци, данас на сиропусну недељу, молимо за опроштај ако смо Вас на било који начин увредили, делом, речју, публикацијом...
Ваашој пажњи нудимо текст-проповед светог србског златоустог владике Николаја, изуговорену на сиропусну недељу 1956. године...
♣ ♣ ♣
„Ево је дошло светло време поста“ – овако се пева у црквеним стихирама на почетку Часног Поста. Зашто „светло“ време? Зато што пост природно привлачи човека ка молитви и милосрђу.
Зашто тај пост називају Часним? Зато што нас тај пост привлачи ка Часном Крсту Христовом, ка Часним страдањима Сина Божијег – за туђе грехе, за грехе наше, не Своје. Јер је од три крста на Голготи, само један био Часни Крст. Пост се зове Часним још и због тога што људима сугерише покајање, зове их на исправљање – кроз очишћење људске честитости, разним гресима упрљане – и ка узношењу из мутних вода греха ка лепоти синова Божијих. Српска народна парола: „За Крст Часни“ значи: „За Христа, за Христову истину и правду“.
Протојереј Јован Пламенац
Поштовани читаоци, уочи избора новог Патријарха Србског, Вашој пажњи нудимо изврстан текст протојереја Јована Пламенца. Помолимо се сви Духу Светом да добијемо Патриајрха достојног трона Светог Саве...
♣ ♣ ♣
О процедури избора патријарха Српске православне цркве у медијима на просторима гдје живи српски народ, још од упокојења патријарха Иринеја, било је пуно ријечи. Дакле, избор се своди на три кандидата који добију највише гласова од епископâ који чине Свети архијерејски сабор СПЦ, на „апостолски жријеб“, чин у којем одређени монах из Јеванђеља извлачи коверат са именом једног од њих. Подразумијевајући да у изборном процесу неће бити спекулација, од тројице епископа одабраних вољом своје сабраће, својих „колега“, Дух Свети ће одабрати једног.
Бог Дух Свети познаје сваког од нас, не кроз нашу самосвојност којом ми сами себе познајемо, него онаквим какви смо били, какви јесмо и какви ћемо бити. Тако познаје и тројицу епископа СПЦ који ће ући у „апостолски жријеб“. И зна ко ће то бити. Он неће интервенисати у изгласавању Светог архијерејског сабора, јер тако би ускратио слободу епископима, слободу коју им је Он дао учовјечивши их. Ми, наравно, не знамо кога ће Дух Свети одабрати. Не знамо ни ко ће му бити понуђен. Али знамо КАКАВ патријарх је потребан српском народу и Цркви Христовој. Зато ћемо се Духу Светоме помолити да сађе на главу оног од тројице понуђених му епископа који је најсличнији потребном нам патријарху. Помолићемо се Духу Светоме не да би га увјеравали што је добро да учини, него нас ради, ради нашег учешћа у креирању судбине нашег народа, самим тим и наше.
Свети Николај Србски
Свим читаоцима Саборника од срца честитамо велики празник Сретења Господњег!
Овај велики црквени празник веома је значајан у србској историји, тога дана Вожд Карађорђе диже Србадију на устанак и тај дан се сматра почетком Првог србског устанка. Такозвани "Сретењски устав" донет је на данашњи дан 1835. године. Данас је Сретење Господње државни празник (од 2002. године) којим се обележава Дан државности, а од 2006. године то је и Дан Војске Србије. Више о црквеном празнику из "Пролога" светог србског златоустог владике...
♦ ♦ ♦
Из Охридског пролога
У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34).
