Реч пастира
Протојереј Дарко Ђого
Још прије неколико година, у једном понешто полемички интонираном тексту, изнио сам став да не постоји тј не може да постоји разлика између српског и руског становишта. Тада сам одговарао на тезе аутора, Руса, да Русија има своје интересе који се могу, али не морају поклапати са српским интересима. Досљедно тадашњем и свакидашњем поимању ствар(ност)и, и даље тврдим да је било какво раздвајање руских и српских интереса до сада било катастрофално за цивилизацију, народ, вјеру, живот који заједно јесмо. Јер: интереси су само уобличени захтјеви пред животом. А руски и српски народ спаја Живот сам. Дакле: ако нам је Постојање - једно, онда ништа што тражимо у сврху тог постојања не може бити прече од Њега самог.
Свети Николај Србски
Поштовани читаоци, предивном песмом светог србског златоустог владике од срца честитамо велики празник почетка спасења људског рода, који је благовестио Арханхгел Гаврило Пречистој Дјеви...
† † †
O да дивне вести: радуј се Пречиста,
Ти нам роди Христа!
O радосне вести: радуј се Девице,
Светла Голубице!
Радуј cе Марије, радуј благодатна.
Ти капијо златна!
O купино сјајна, неопалимаја,
Зоро новог сјаја!
Гаврил речи снује, и сам се радује.
Благовест казује!
Благовест казује, цело небо слуша,
Твоја трепти Душа!
Храму си служила, Богу се предала.
Храмом си постала!
Радуј се Пречиста, небесна невесто,
Ти си царски престо!
O радуј се кротка, Кроткога ћеш родит,
И свет препородит!
Радуј се Послушна, Бог те послушао,
Славом увенчао!
O радуј се Сузна, сузом омекшана.
Духом просијана!
O радуј се Нишча, но најбогатија.
Од сунца светлија!
Измоли нам радост у Твог сина Христа,
O Дево Пречиста!
Свети Теофан Затворник
Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Мк.6,34). За Господом крстоносцем није могуће ићи без крста. Сви који за Њим иду, нужно иду са крстом. А шта је тај крст? Неприлике, тешкоће и жалости сваке врсте, које се срећу и изван и унутра, на путу савесног испуњавања Господњих заповести, у животу по духу Његових наредаба и захтева. Такав крст је срастао са Хришћанином: тамо где је Хришћанин, тамо је тај крст, а где нема тог крста – нема ни Хришћанина. Олакшице сваке врсте и живот у утехама не приличе истинском Хришћанину. Јер, његов задатак је да се очисти и исправи. Он је као болесник на коме треба да се врше час операције, час превијања. Зар се то може без бола? Он хоће да се истргне из заробљеништва снажнога непријатеља: зар је то могуће без борбе и рана? Он је дужан да иде насупрот свих поредака који га окружују: како то извршити без неприлика и тескоба? Радуј се што осећаш крст на себи, јер поседујеш знак да идеш за Господом путем спасења, у рај. Потрпи мало. Јер, брзо ће крај, а за њим – венци!
