Реч пастира
Mитрополит Лука (УПЦ МП)
Христос посреди нас, дорогие мои читатели!
Вершится суд Божий на нашей земле.
Сегодня Церковь чествует икону Божией Матери «Державная». Господь явил эту икону, как чудотворную, сто лет тому назад в годы лихолетья и братоубийственной брани. Все, что я хотел бы сказать сегодня, сказано в каноне, посвященном этому образу. «Пагуба покрыла всю землю твою, мрак велий воцарился днесь в вертограде твоем. Тяжко ми есть, и рыдаю тебе, Мати Пречистая, и аще услышиши, ничесоже устрашуся…» (из канона Божией Матери «Державная»). Плач, стон и слезы покрыли нашу Родину. Течет кровь по морщинам нашей земли, льются реки слез. Что происходит, за что нам все это?
Свети Исак Сирин
Ко познаје своју болест, налази се на почетку смирења. Бог трпи све људске слабости. Не подноси само онога који гунђа. Онај који свагда благодари Богу за сва блага и доброчинства која му чини, прима благослов Божији и у срцу његовом обитава благодат.
- Ко се горди, допушта Бог, и он пада у богохулство. Ко се преузноси због својих врлина, опет, по допуштењу Божијем, пада у блуд. Егоиста може да падне у још многе мрачне замке ђаволске.
- Онај ко се не сећа, и не размишља о Богу гаји мржњу према ближњем. А онај ко се сећа Бога не злопамти, него воли свакога човека. Ко помаже онеправдованом, има за помоћника - Бога. Ко помаже ближњему, помаже му Бог. Који осуђује брата свога, од њега се одвраћа Бог. Онај који тајно чини милост брату, јасно Богу показује силу своје љубави. Који пред свима критикује брата, у ствари га омаловажава и ружи. Ко брине за духовно здравље другога, труди се да то увек чини са љубављу. Тако исто чини и Бог. Искушава човека увек са љубављу желећи да се излечи жива икона Његова. Јер, не кажњава човека да би се светио због његових греха, него да би га излечио.
- Колико се човек усавршава у врлини, толико се више приближава Богу и иде за Њим. Као када неко убаци сува дрва у ватру, она се тешко гаси. Тако и онај ко истински воли Бога, љубав његова све више расте уколико напредује у врлини.
Архиепископ Аверкије Џорданвилски
„Ово је Апостолска вера, ово је вера Отаца, ово је Православна вера – потврда васељенске вере!“
Драга браћо и сестре у Господу, данас ћете чути ове свечане и значајне речи у Молебану, коју је Света Црква установила да се служи на овај дан. Прва недеља Светог и Великог Поста је закључила недељу појачане молитве и аскетског покајања. Сада је Света Црква, желећи да нас охрабри и утеши, установила за нас у првој недељи Великог Поста, у прву Недељу, духовну свечаност, најдражу и најближу нашим срцима, Победу Православља.
Ова свечаност је први пут одржана 842. године у Константинопољу у присуству Блажене Царице Теодоре, од стране Његове Светости Патријарха Методија, у спомен на обарање последње ужасне јереси која је узнемиравала Цркву Христову, јерес иконоборства.
Али у овој свечаности, Света Црква обележава победу Светог Православља уопште, његову победу над свим злочестивим јересима, лажним учењима и расколима. Наш Господ Исус Христос, основао је Своју Цркву на земљи, да би сви који јој припадају били спасени, могли да избегну мреже ђаволске и уђу у Царство Божије, припремљено за њих.
