Реч пастира
Протојереј Јован Пламенац
Поштовани читаоци, настављамо са објављивањем изузетне студије оца Јована Пламенца "О праву на живот зачетог а нерођеног човјека"...
Право на абортус је у колизији са човјековим правом на животПраво човјека на живот назначено је у више међународних докумената:
У Универзалној декларацији о људским правима, коју је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила 10. децембра 1948. године, у члану 3. каже се да „Свако има право на живот, слободу и безбједност личности“; у Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода, у члану 2, да „Нико не може бити намјерно лишен живота, сем приликом извршења пресуде суда којом је осуђен за злочин за који је ова казна предвиђена законом“; у Међународном пакту о грађанским и политичким правима, у члану 6, да „Свако људско биће има право на живот“…
У Уставу Републике Србије, у члану 24, каже се „Људски живот је неприкосновен“, а у Уставу Црне Горе, у члану 17 „Сви су пред законом једнаки, без обзира на било какву посебност или лично својство“.
Право на живот је основно људско право. Сва његова остала права проистичу из тог. А и што би му било које друго право без права на живот? То је право свих људских раса, свих нација, припадника свих вјероисповијести. У многим државама свијета, па и Србији, Црној Гори, Републици Српској…, које прате ток цивилизације као тренд који их уводи у друштво напредних, бива ускраћено једино човјеку који још није рођен. У овим државама основно људско право на живот подређено је нижем тзв. женском праву, из којег проистиче још ниже право на абортус.
Митрополит Филарет Вознесенски
На данашњи дан, када Црква прославља великог праведника – часног, славног пророка, Претечу и Крститеља Господњег Јована, „од кога већег“, како Је рекао Сам Спаситељ света, „није било међу рођенима од жена“ – желим да скренем вашу пажњу на један случај из живота нашег Спаситеља, који се непосредно тиче Светог Јована Претече.
Свето Јеванђеље нам говори да је Јован, кад је већ био у тамници, послао своје ученике Спаситељу да би они у његово име поставили Спаситељу питање: „Ты ли еси грядый, или иного чаем?“ тј. јеси ли ти Онај Који треба да дође (подразумева се наравно, Месија, Спаситељ света) или другога да чекамо тј. не Тебе?
Ово питање, које су ученици поставили у име свог светог учитеља, може код човека да изазове мисли да је Јован, који је тако убеђено својевремено сведочио о божанском достојанству Јагњета Божијег, које узима грехе света, одједном посумњао у тамници. Један од богослова изрекао је претпоставку да је Јован имао тешко искушење у тамници; кад се пред њим показало сво његово пророчко служење, он као да је одједном посумњао: „А можда то и није Месија и све што сам урадио, све је узалуд?“ Заиста, таква мисао се може појавити од онаквог питања.
Протојереј Јован Пламенац
Тзв. контрацептивним средствима и вантјелесном оплодњом бива убијено далеко више људи него абортусомАко кроз човјеков живот пођемо уназад, па и од његове дубоке старости, и идемо секунд по секунд тражећи тренутак када је постао жив, доћи ћемо до његовог рођења, заћи у мајчину утробу и ићи даље – све до његовоg зачећа. На свом том путу нећемо наићи ни на један други тренутак када ћемо моћи да кажемо: ево, сада је постао жив.И наука је установила да човјеков живот почиње његовим зачећем. Спајањем сперматозоида и јајне ћелије дефинисано је ново људско биће. А кад је тако, онда је сваки неприродни, насилни прекид човјековог живота од тренутка његовог зачећа убиство, без обзира на аболирање тог чина правном регулативом. То је убиство које никога ко је у њему учествовао неће стрпати на робију.Проблем се умножава када се прича о убијању зачетог а нерођеног човјека заврши на абортусу, што у пракси бива скоро увијек. У општем непоимању размјера и тежине злочина убијања нерођених људи, тзв. абортус постаје димна завјеса која заклања далеко бројније убијање нерођених људи тзв. средствима за контрацепцију и вантјелесном оплодњом.
