Реч пастира
Свети Николај Србски
Напомена уредника уз текст: Поштовани читаоци, на дан великог руско-србског светитеља светог Јована Шангајског поново објављујемо диван текст светог владике Николаја о овом светилнику Православља, већ раније публикован на Саборнику. Текст је значајан не само због изузетне лепоте и непоновљивог стила србског златоустог владике, него и због тога што отклања сваку сумњу о србском пореклу светог Јована Шангајског. Наиме, пре неколико година као реакцију на текст у мојој књизи "Знаменити Срби у руској историји" добио сам писмо са текстом публикованим на сајту ПРАВОСЛАВИЕ.РУ, који говори о прецима Јована Максимовића, којим се, наводно, негира србско порекло Јована Максимовића, потоњег светог Јована Шангајског. Међутим, ништа се ту не негира. У тексту публикованом на сајту ПРАВОСЛАВИЕ.РУ пише дословно: "Род почиње од XVII века и води своје рачунање од Максима Васиљковского, који је арендовао земљу Кијево-Печерске Лавре". Владика Николај у тексту пише, цитирам: "Владика Јован је причао и мени и другима да су његови преци били Срби, који су побегли у Русију од турског и аустријског угњетавања".
Не помиње када, ми знамо да је било србских сеоба у Царску Русију и много пре XVII века. Међутим, категоричка тврдња светог владике Николаја да је сам свети владика Јован Шангајски њему и другима причао да су његови преци били Срби, апсолутно побија и најмању сумњу у србско порекло светог Јована Шангајског. Прво, овај текст владике Николаја штампан је за његовог живота у "Америчком Србобрану", што искључује могућност фалсификата. Друго, текст је преведен на руски језик и штампан у часопису "Владимирский Вестник" Руске Православне Цркве Заграничја (РПЦЗ) 1954. године. Дакле, за живота светог Јована Шангајског, епископа РПЦЗ чији је најауторитативнији епископ деценијама био управо он - штампан је на руском језику овај текст светог владике Николаја (свети Јован Шангајски упокојио се 1966. године, 12 година после штампања овог текста у гласнику РПЦЗ). Све горе речено наводи на једино могући закључак - после овог текста светог владике Николаја и његовог документованог објављивања у Владимирском Вестнику у САД 1954. године од стране РПЦЗ, било би више него наивно сумњати у србско порекло светог Јована Шангајског. Добротом Мира Роглића добио сам скенирани текст на руском језику из Владимирског Вестника што ми је и омогућило да га преведем на србски и понудим Вашој пажњи...
Митрополит Морфски Неофит
Клирик са маском на лицу као да поручује Богу:
„Боже, овај Твој Свети Храм, Твоја Света Литургија- Тајна Вечера- Света Трпеза, Твоје Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа - ипак није довољно безбедно, ни довољно сигурно место за мене Твога архијереја и свештенослужитеља. Усуђујем се рећи да ниси Боже довољно добро и ниси довољно поуздано устројио ову Твоју Свету Службу - Евхаристију, зато Боже ја тај Твој недостатак сада исправљам стављајући себи на уста и нос маску, јер се тек тако осећам довољно безбедно и без страха за свој живот и своје здравље. Пошто Ти Боже ниси у стању да на овоме светоме месту у којем обитавају нестворене енергије Духа Светога заштитиш ни мене ни мога ближњег, ја ето и себе и њега сада штитим маском на своме лицу. Не Христе, ниси Ти Тај који преноси болест, смрт и заразу, али тек маска на моме лицу чини да се ја у Твојој непосредној близини осећам довољно сигурно и безбедно.“
Владико, свештенослужитељу, ако немаш страха Божијег, ако те је страх од смрти и болести, боље ти је, седи изолован у своме владичанском двору, у своме дому, и не долази да се причешћујеш. Ако се бојиш да се не заразиш, немој да служиш и немој да се причешћујеш.
Филарет Вазнесењски
Свим читаоцима Саборника честитамо празник Вазнесења на небо Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Становницима наше престонице нека је срећна и благословена Крсна слава. Бог се вазнесе!
† † †
Празнујући још једну недељу у низу, Црква заједно са тиме продужава празновање великог празника Вазнесења Господњег. Недавно смо овде говорили о томе да, када Црква од празновања Пасхе прелази на празновање празника Вознесења Господњег, она нас тиме од једне радости преводи ка другој. Наравно, ништа друго не може да се пореди са највећим од свих празника, Васкрсењем Христовим, Светом Пасхом, али у исто време, празнујући Вазнесење Господње, Црква нам наглашено понавља да, када су се апостоли удаљили са Јелеонске Горе, после тога како се Учитељ узнео на небо, они су се оданде вратили „са радошћу великом“.
