Реч пастира
Протојереј Јован Пламенац
Поштовани читаоци, уочи избора новог Патријарха Србског, Вашој пажњи нудимо изврстан текст протојереја Јована Пламенца. Помолимо се сви Духу Светом да добијемо Патриајрха достојног трона Светог Саве...
♣ ♣ ♣
О процедури избора патријарха Српске православне цркве у медијима на просторима гдје живи српски народ, још од упокојења патријарха Иринеја, било је пуно ријечи. Дакле, избор се своди на три кандидата који добију највише гласова од епископâ који чине Свети архијерејски сабор СПЦ, на „апостолски жријеб“, чин у којем одређени монах из Јеванђеља извлачи коверат са именом једног од њих. Подразумијевајући да у изборном процесу неће бити спекулација, од тројице епископа одабраних вољом своје сабраће, својих „колега“, Дух Свети ће одабрати једног.
Бог Дух Свети познаје сваког од нас, не кроз нашу самосвојност којом ми сами себе познајемо, него онаквим какви смо били, какви јесмо и какви ћемо бити. Тако познаје и тројицу епископа СПЦ који ће ући у „апостолски жријеб“. И зна ко ће то бити. Он неће интервенисати у изгласавању Светог архијерејског сабора, јер тако би ускратио слободу епископима, слободу коју им је Он дао учовјечивши их. Ми, наравно, не знамо кога ће Дух Свети одабрати. Не знамо ни ко ће му бити понуђен. Али знамо КАКАВ патријарх је потребан српском народу и Цркви Христовој. Зато ћемо се Духу Светоме помолити да сађе на главу оног од тројице понуђених му епископа који је најсличнији потребном нам патријарху. Помолићемо се Духу Светоме не да би га увјеравали што је добро да учини, него нас ради, ради нашег учешћа у креирању судбине нашег народа, самим тим и наше.
Свети Николај Србски
Свим читаоцима Саборника од срца честитамо велики празник Сретења Господњег!
Овај велики црквени празник веома је значајан у србској историји, тога дана Вожд Карађорђе диже Србадију на устанак и тај дан се сматра почетком Првог србског устанка. Такозвани "Сретењски устав" донет је на данашњи дан 1835. године. Данас је Сретење Господње државни празник (од 2002. године) којим се обележава Дан државности, а од 2006. године то је и Дан Војске Србије. Више о црквеном празнику из "Пролога" светог србског златоустог владике...
♦ ♦ ♦
Из Охридског пролога
У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34).
Протојереј Александар Шаргунов
Напомена уредника: Поштовани читаоци, на сајту "Фонд стратешке културе", крајем 2017. године угашеном вољом моћника овог света, током деценијског бивствовања публиковано је мноштво бисерних текстова. Ваш покорни слуга је за десетак година рада тог руско-србског православно-патриотског ресурса превео много дивних текстова са руског језика. С времена на време, преносићемо део тог духовног блага који је ФСК нудио својим читаоцима. Један део контента ФСК, неколико последњих година рада, сада је доступан на сајту "Српски став". Данас Вашој пажњи препоручујемо душекористан текст протојереја Александра Шаргунова...
♦ ♦ ♦
Господ нам је дао таланте и подарио нам рад. Он не жели да нам буде досадно. Све што имамо, ми смо добили од Њега. Ми немамо ништа своје, што нама припада, осим греха.
У данашњем Јеванђељу је речено да Христос поступа као човек који је спремајући се у далеку земљу позвао своје слуге и предао им своје имање. Када се Христос вазнео на небо, Он је био сличан таквом човеку. Полазећи на пут, Он се побринуо да на време Своју Цркву снабде свим неопходним за време Свог одсуства. Христос јој је поверио све што има и једном је дао пет таланата, другом два, једноме један – свакоме према моћи његовој.
