Реч пастира
Свети Григорије Палама
Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости. Међутим, много је пријатније не само видети Цркву, него и говорити у њој, сабраној у Богу, ослобођеној пометње, тајанствено озареној божанском светлошћу и устремљеној ка том Блистању и рукама и очима, и свим осећањима и мислима.
Пошто ми је благодат Духа данас подарила да угледам тај прекрасни призор, као и вас који сте даноноћно присутни у храму Божијем, старајући се да му приступите без икаквог недостатка, могао бих да вас упоредим са изданцима надземаљског стабла, засађеног крај извора воде Духа. И ја ћу, колико могу, потпомоћи том орошавању. Као што ви јутарњим додајете и дневне молитве, тако ћу и ја, уколико ми то време дозволи, јутарњој додати и вечерњу поуку, јасно вам указујући на оне замке помоћу којих непријатељ нашег спасења на разне начине настоји да бескорисним учини не само пост, него и нашу молитву.
Пише: о. Дарко Ристов Ђого
Једна од ствари које одмах западну за очи сваком Србину или другом путнику кроз непрегледну равницу од Карпата до Урала јесте она, у другим контекстима слабо разумљива естетика цркава и храмова које златним куполама и живим бојама представљају понекад једино што човјеку ублажава неку ужасну тугу (не, није сјета у питању већ баш туга од равнице, брезе и широке ријеке којима нема краја и само када се засију житом – те рꙋске равнице зову вас да их на коњу бескрајне бескрајно проходите.
Mитрополит Лука (УПЦ МП)
Напомена: Поштовани читаоци, данас када над градовима Малорусије, данашње или боље рећи већ бивше Украјине, пада "киша огња и сумпора" као некада над Содом и Гомором, више него отрежњујуће и за нас Србе делује проповед Митрополита Запорошког и Мелитопољског Луке (Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије). Проповед је изговорена 2. марта, на дан Државне иконе Мајке Божије. Јуче смо пренели текст на руском језику, сада посрбљена варијанта. Да додамо да се икона Мајке Божије «Државна» јавила руском православном народу 2/15 марта 1917 года — на дан присилног одречења од престола Цара Николаја II, будућег Царског Страстотерпца, — у селу Коломенском близу Москве...
† † †
Христос посреди нас, драги моји читаоци!
Врши се суд Божији на нашој земљи.
Данас Црква обележава «Државну» икону Мајке Божије. Господ је пројавио ту икону као чудотворну, пре стотину година у грозничавом времену и братоубилачким сукобима. Све што бих данас желео рећи, речено је у канону посвећеном тој икони. „Уништавање је покрило сву твоју земљу, велика тама је завладала данас у твојој башти. Тешко ми је, и ридам теби, Мајко Пречиста, и ако услишиш, ничега се нећу бојати...“ (из канона Мајке Божије «Државне»). Плач, јецаји и сузе су покриле нашу Отаџбину. Тече крв по борама наше земље, проливају се реке суза, због чега нам се све ово дешава?
Желим да истакнем само један од многих детаља. Недуго уочи почетка овог страшног рата уз помоћ Украјине ПАСЕ (Парламентарна Скупштина Савета Европе) је донела резолуцију која у суштини објављује терор над свима који су противници ЛГБТ. Сви посланици из Врховне Раде Украјине, који су имали право гласа приликом доношења ове одлуке, гласали су «за». То су ти исти послоаници за које смо ми гласали.
