Реч пастира
Свети Јован Дамаскин
Синаксар на Свети и Велики Уторак
На свети и велики уторак чинимо спомен на (јеванђелску)
причу о десет девојака. Господ наш Исус Христос говорио је овакве приче својим ученицима док је улазио у Јерусалим, пред своје страдање. Има и таквих прича које је Он упућивао Јудејцима. А причом о десет девојака Господ подстиче на милостињу, и уједно поучава све људе да спремно дочекају крај.
Раније је Он много говорио ученицима о девствености и о ушкопљеницима. Девственост заслужује велико уважавање, јер је уистину велика, али да неко, чувајући једино ту врлину, не би занемаривао и друге, пре свих милостињу, којом светле светиљке девствености, свето Јеванђеље казује ову причу.
Пет девојака назива оно мудрим зато што су девствености придодале обилно и скупоцено уље милостиње, а пет осталих назива лудим зато што нису имале одговарајућу милостињу, иако је и њих такође одликовала девственост. Оне су луде управо зато што су испунивши веће пренебрегле мање, и стога се ни по чему не разликују од блудница: блуднице је победило тело, а њих – иметак.
Свети Јован Дамаскин
Видевши да се човек не покорава ни Његовој речи, ни заповестима, ни спасоносним поукама, Бог као да је рекао: „Ја морам, на самом делу, научити онога који не зна; ја морам постати човек и задобити врлине, како бих човека приближио њима. Ја морам бити видљив, како бих исцелио болесног; ја морам пронаћи изгубљену овцу и довести је у првобитну рајску постојбину. Али на који начин ћу је пронаћи, ако не будем видљив? Како ћу водити онога ко не може да види моје трагове?“ С тим циљем је Он постао човек, како би на самом делу (тј. Својим делима и страдањем) показао ономе који не зна како може остварити врлине; како би се ми, видевши Њега како из Очевих недара силази на земљу ради нашег спасења, са радошћу узносили Њему са земље. Јер нико не може показати већу љубав, од те да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн 15,13).
Свети Николај Србски
Кајемо се прво за себе у свему што згрешисмо и Божју Реч прекршисмо и образ окаљасмо било лагањем или крадењем, било злобом и пакошћу, било развратом или отимањем, било пијанством и ждерањем или варањем и коцкањем, било псовањем и хуљењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством или саблажњавањем својих ближњеих! Кајемо се за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне, кајемо се и молимо Бога, да нам опрости и да због нас не казни сав народ наш и сву државу нашу. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!
Потом, кајемо се за све грехе оних духовника и свештеника који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божјем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико се они не кају, кајемо се ми за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајемо, опрости им Господе!
