Протојереј Стево Митрић

Ко смије поменути раскидање Савеза са Богом и одрицања камена од угла, нашег највећег олтара на висини, ко то ради, тај иде против Бога

„Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла“ (Мт. 21; 42).

И заиста је у нашем Косметском завету и сам Космет камен који је глава од угла, наш спој са Кнезом Лазаром, наше „између истока и запада“, које нам говори да ни тамо ни овамо није пут, већ само горе, у небески Лазаревски завет, који држи Стару Свету Србију и наш идентитет, који нас чува од губљења себе самог, од губљења вечне правде и истине. 

Само нас тај камен, који би одбацио „вођа Зидар“, може спојити са оном нашом непрекидним нити, која је спојила апостоле и пророке, Лазара и Његоша, она нит и онај камен од угла који носи све што знамо, умемо и што јесмо. Тај угаони камен нас спаја са Светим Савом, са Светим Краљевима и Царевима, са оним малим дјететом што се игра у песку, и са иноком на Атосу, у њему је сво знање и сам мир који имамо док нам је Господ пастир и вечни идеал живота будућег века.

Опширније...

Епископ Николај (Велимировић)

Напомена уредника: Поштовани читаоци, благодарећи Миру Роглићу, Србину из Канаде, више пута помињаном приликом публиковања текстова светог владике Николаја који нису ушли у Сабрана дела, у прилици смо да Вам предочимо још један такав текст. Овај текст није штампан у руском часопису, нисам морао да га преводим, текст је објављен на србском језику у издању „СВЕЧАНИК КАЛЕНДАР“ за просту 1954 годину, страна 60 – 66. Календар је штампао прота Алекса Тодоровић ( на фотографији) у Минхену и у сваком броју је био један део у виду верске читанке. Због тога чуди да се он није нашао у Сабраним делима. Уколико је разлог за то обазривост према „сестринској цркви“, због тога што свети владика страшни геноцид-србоцид у НДХ назива без устручавања новом римском инквизицијом, притом најстрашнијом инквизицијом, то онда заслужује озбиљну критику. Речи једног од највећих светилника ХХ века Васељенског Православља не смеју се скривати зарад незамерања латинским јеретицима. Поготово што сам свети владика у тексту указује да се Срби не смеју светити, освета је Божија - али да морају, цитирамо: „да јављају свету и објављују сва грозна недела најновије инквизиције над српским народом; да опомињу народе широм света, хришћанске и нехришћанске, да буду на опрезу за себе, јер се и њима може догодити што се догодило народу србском“. Дакле, србски златоусти владика је заветовао Србе не да скривају васионски злочин паписта над Србима, него да опомињу људе широм света на то. До данашњег дана у целом свету се говори како је Томас де Торквемада најстрашнији инквизитор у историји човечанства, а наш светитељ исправно примећује да он далеко заостаје не само у параметрима бројности него и у параметрима суровости за усташким инквизиторима које је благосиљао, од Ватикана проглашен блаженим, кардинал Алојзије Степинац. Због тога, поред свих похвала и огромне захвалности за појаву Сабраних дела владике Николаја, схватајући да службовање православног епископа међу латинским јеретицима није нимало једноставно, уколико је ово изостављање било свесно зарад незамерања папистима, то свакако не заслужује похвале…

♦       ♦       ♦

Les assassenes au nom de Die

Par Harve Lauriere

Threath to Europe

By Avro Manhatan

The crime of genocide

Pubished by Serbian National     Dience

То је крвава инквизиција над српским народом у сред XX века.

Опширније...